Светислав и Милева/17
5.
ОСМАН СА СТРАЖОМ СТУПИ, ПРЕЂАШЊИ
ОСМАН: (за њима). Стан'те, неверници!
СВЕТИСЛАВ и МИЛЕВА (окрену се).
ОСМАН: То ли је верност цару и господару?! (Стражи). Похватајте те несрећнике!
СВЕТИСЛАВ: Ха! Још је храбрости у мојим рукама. (Извади нож). Ком је живот додијао, нека се приближи.
ОСМАН: Заповест извршујте, верни робови!
СТРАЖА (навали).
СВЕТИСЛАВ: (ухвати једном руком Милеву, другом се бори).
СТРАЖА (га надвлада и свеже).
ОСМАН: Сине пропасти! Саму ли си светињу цара нашега повредити смео? Но награду нека сам определи. (Стражи) За мном их вуците! (Отиде).
РОБОВИ (Светислава и Милеву одведу).
|
Овај текст је у јавном власништву у Србији, Сједињеним државама и свим осталим земљама са периодом заштите ауторских права од живота аутора плус 70 година јер је његов аутор, Јован Стерија Поповић, умро 1856, пре 168 година.
|