Svetislav i Mileva/18
6.
(Soba kod Bajazita)
BAJAZIT, EMIR
BAJAZIT: (u dolasku). Emire!
EMIR: (stupi). Zapovedaj, čestiti care!
BAJAZIT: Kako stoji vojska?
EMIR: Ja sam nalog izdao, da se za put spremi. Sve će biti do zore gotovo.
BAJAZIT: Tamerlan napreduje. Ja neću da budem pobeđen. Razumeš li? Ja neću da budem pobeđen!
EMIR: Od toga da nas sam Bog sačuva!
BAJAZIT: Ja sam Ildirim! Čuješ li? Ildirim, grom mojim dušmanima! Grom ću svima vama biti, ako mi ovo ime izgubite! I onda ću sam predvoditi vojsku. Musa je baba.
EMIR: O, care gospodine, on je uvek hrabar bio.
BAJAZIT: On je baba, pa kraj! Tamerlan napreduje. Ovoj noći nema spavanja, jer kad car ne spava, ceo svet da je na nogama! Neka se vojska kreće.
EMIR: (se pokloni i otide).
BAJAZIT: Toliko masla, koliko dve hiljade kamila poneti mogu, i naimenovanije kralja u mojim zemljama! Ha, Timure! Ti si morao pamet izgubiti, kad si došao na to, da će Bajazit i zaželeti mira, kamo l' pristati na ovakove uslove. Sebi pripiši što ti se god prigodi.
|