Сан Краљевића Марка/7
УГЛЕД 7
Вила ступи, Пређашњи.
ВИЛА:
Престан' тужит', уцвељено Српство!
Није Марко преминуо на веки:
Живи Марко и живеће вечно
С родом српским, рода српског слика.
Снага њему беше исполинска.
Како крепост негда царства српска,
Дела су му велесјајна била,
Као народна под Душаном сила.
Сада Марко у тами почива,
Тама земљу сву српску покрива.
Зла је тама, али не вечита,
Јер правица тамо влада света.
(Показује на небо).
Просинуће Српству лепи дани,
Биће народ на земљи избрани.
Кад оживи Србин за слободу,
Оживеће Краљевићу Марко;
Кад јунаштво покаже с' у роду,
Показаће с' врли Србин Марко,
Јер слободу живот Марков тражи,
Он и народ њоме се тек снажи.
СТАРАЦ:
Бог нам чуо твоје прорицање!
ВИЛА:
Кад слобода просине народу,
Мач ће Марков ослобођен бити;
Донде ће он у мраку лежати
Са јунаком, с господаром својим.
СТАРАЦ:
Боже, даруј да се скоро збуде,
Да се Србљи иза сна пробуде!
ВИЛА:
Док то вечна не одреди воља,
Живи, врли Марко, у песмама,
И у песми оживљавај Српство,
Потпаљуј му заспало јунаштво,
Да се буди Србин, да не спава,
Да увиди где је срећа права,
Љуби своје, љуби и слободу,
Искрен буде својему народу,
Те да тако сва ужива блага,
Славећ' врлост Краљевића Марка. (Одлази).
СТАРАЦ (клекне, с њим и други):
У тебе је, Боже, свемогућство:
Ослободи од напасти Српство!
Даруј њему лепшег века дане,
Да нам срећа и слобода сване!
[Завеса пада].
|