San Kraljevića Marka/7
UGLED 7
Vila stupi, Pređašnji.
VILA:
Prestan' tužit', ucveljeno Srpstvo!
Nije Marko preminuo na veki:
Živi Marko i živeće večno
S rodom srpskim, roda srpskog slika.
Snaga njemu beše ispolinska.
Kako krepost negda carstva srpska,
Dela su mu velesjajna bila,
Kao narodna pod Dušanom sila.
Sada Marko u tami počiva,
Tama zemlju svu srpsku pokriva.
Zla je tama, ali ne večita,
Jer pravica tamo vlada sveta.
(Pokazuje na nebo).
Prosinuće Srpstvu lepi dani,
Biće narod na zemlji izbrani.
Kad oživi Srbin za slobodu,
Oživeće Kraljeviću Marko;
Kad junaštvo pokaže s' u rodu,
Pokazaće s' vrli Srbin Marko,
Jer slobodu život Markov traži,
On i narod njome se tek snaži.
STARAC:
Bog nam čuo tvoje proricanje!
VILA:
Kad sloboda prosine narodu,
Mač će Markov oslobođen biti;
Donde će on u mraku ležati
Sa junakom, s gospodarom svojim.
STARAC:
Bože, daruj da se skoro zbude,
Da se Srblji iza sna probude!
VILA:
Dok to večna ne odredi volja,
Živi, vrli Marko, u pesmama,
I u pesmi oživljavaj Srpstvo,
Potpaljuj mu zaspalo junaštvo,
Da se budi Srbin, da ne spava,
Da uvidi gde je sreća prava,
Ljubi svoje, ljubi i slobodu,
Iskren bude svojemu narodu,
Te da tako sva uživa blaga,
Slaveć' vrlost Kraljevića Marka. (Odlazi).
STARAC (klekne, s njim i drugi):
U tebe je, Bože, svemogućstvo:
Oslobodi od napasti Srpstvo!
Daruj njemu lepšeg veka dane,
Da nam sreća i sloboda svane!
[Zavesa pada].
|