Сан Краљевића Марка/6
УГЛЕД 6
Многи људи ступе; Пређашњи.
ЈЕДАН:
Зашт' се небо тако натуштило?
Зашт' је тама обузела земљу?
Лице сунца црвено изгледа,
Канда сузе крваве пролива;
У сред подне злослутница сова
Глас мртвачки страховито пушта;
Звериње се по шуми комеша
И јауци разлежу се мукли,
К томе ужас опашате звезде
Какве нове прориче нам беде?
СТАРАЦ:
Какве беде? Гледај овде!
ОСТАЛИ:
Марко!
СТАРАЦ:
Какве беде? Отачаство тужно
Од Косова страда нам немило,
Насилије свуда га притисло
И гњави нас свакојаком муком.
Један беше Краљевићу Марко
Кадар силу силом отпирати,
Па и њему сад се живот скрати,
Да с' и ове потпоре лишимо!
ПРВИ:
Марко мртав, мој добротвор драги,
Кој' ми живот искупи из ропства!
ДРУГИ:
Марко мртав, кој' ми стоку моју,
Од Турака отету поврати?
Кој' нам село три пута очисти
Од насиља зликоваца љутих?
За кога смо сви молили Бога,
Као за милог родитеља свога?
ТРЕЋИ:
Бесни Арап Косово закупи
И наметну зулум свадбарину,
Још и другу премногу невољу,
И никога да нас тог откупи,
Док не зачу Марко Краљевићу,
Те нам предел од куге очисти.
Па сад јадни да с' лишимо Марка,
Да нас опет самовољство стегне!
СТАРАЦ:
Плач', Србине, сироче у Бога!
Умре Марко, умре твој бранитељ!
МЛАДИЋ:
Умре Марко, умре добро наше!
Пропиштаће јадна сиротиња,
Од Србије постаће пустиња;
Биће горе, него што је било.
(Сви се искупе и клекну поред Марка).
ХОР:
На кога нас ти остављаш,
Бранитељу мили?
У сужанству да у туђем
Српски синак цвили!
Пробуди се, пробуди се,
Српство те дозива,
Које бедно горке сузе
За тобом пролива.
|