Родољупци/8

Извор: Викизворник
Иди на навигацију Иди на претрагу

ДЕЈСТВО ДРУГО
◄   2. Позорје 3. 4   ►

Позорје треће


ЛЕПРШИЋ с великом кокардом српском, ПРЕЂАШЊИ


ЛЕПРШИЋ (пева): На ноге, Србљи браћо,

Слобода зове!

ШЕРБУЛИЋ: Жалосна нам слобода!

ЛЕПРШИЋ: Шта, и ви сте Србин? Није ли вам срамота!

ШЕРБУЛИЋ: 'Оће да буде инквизиције за протоколе.

ЛЕПРШИЋ: Ха, ха, ха! Шта вам пада на памет!

СМРДИЋ: Цела истина.

ЛЕПРШИЋ: Инквизиција за маџарке протоколе у Војводини српској? ... Знате ли ви да је Војводина потврђена?

ШЕРБУЛИЋ: Како?

ЛЕПРШИЋ: У Карловцима била је скупштина. Изабрали су патријарха и војводу ... Што не вичете "живили"?

ШЕРБУЛИЋ: Ако нас, међутим, овде окупе Маџари за протоколе?

ЛЕПРШИЋ: Ха, ха, ха! Тридесет хиљада Србијанаца долазе нам у помоћ, и седам милиона дуката.

ШЕРБУЛИЋ: Седам милиона дуката?!

ЛЕПРШИЋ: Е, како сад стојимо? Видите да је ту политика русијска. Славјанско царство, и ништа друго!

ШЕРБУЛИЋ: Ако се Русија умеша, онда је добро.

ЛЕПРШИЋ: Ви јошт сумњате? Кажите да ли би смела Србија помоћ шиљати да Русија није заповедила?

ШЕРБУЛИЋ: Сад сам мало утешен.

ЛЕПРШИЋ: Ја вам кажем, славјанско царство.

ШЕРБУЛИЋ: И треба да буде. Само да не изиђе откуд инквизиција.

ЛЕПРШИЋ: Шта ви ту сневате о инквизицији? Војводу имамо, Војводина је потврђена, сад јошт барјак на цркву, па готов посао!

ШЕРБУЛИЋ: Ко 'оће, нека га диже; ја знам да се нећу више у такве ствари мешати.

ЛЕПРШИЋ: Шта, шта?

ШЕРБУЛИЋ: Пресели су ми и протоколи.

ЛЕПРШИЋ: То је издајство против народности!

ШЕРБУЛИЋ: Нека је макар шта, тек ја један нећу.

ЛЕПРШИЋ: О, Милош Обилићу, чујеш ли га? Србине, Србине, не вређај пепео твојих праотаца!

ШЕРБУЛИЋ: Али имате ли свести? Да дижем барјак, па после да ме обесе!

ЛЕПРШИЋ: Ништа зато; за народност никаква жертва није скупа.

ШЕРБУЛИЋ:Хвала вам лепо ...

СМРДИЋ: Богме и ја се не би' одважио.

ЛЕПРШИЋ: Одрођени синови праотаца своји', ја ћу га подићи!

СМРДИЋ: Ви и можете, зашто сте учили права, па се умете и одбранити.

ЛЕПРШИЋ.: Ја хоћу Душаново царство, а по оваквим родољупцима пропало би српство.

ШЕРБУЛИЋ: Ја сам заиста прави Србин, и видићете како ћу радити, само докле дођу Сервијанци.

СМРДИЋ: Док се мало додамо, господине Лепршићу, докле се мало навикнемо. Видите, и Сервијанци не би били јунаци да немају често буне.

ЛЕПРШИЋ: И то је истина.


Јавно власништво
Овај текст је у јавном власништву у Србији, Сједињеним државама и свим осталим земљама са периодом заштите ауторских права од живота аутора плус 70 година јер је његов аутор, Јован Стерија Поповић, умро 1856, пре 163 године.