Родољупци/7

Извор: Викизворник

◄   1. Позорје 2. 3.   ►

Позорје друго


ШЕРБУЛИЋ И СМРДИЋ ступе са српским кокардама, МИЛЧИКА


ШЕРБУЛИЋ: Је л' код куће Жутилов?

МИЛЧИКА: Није. Зашто тако хитно?

ШЕРБУЛИЋ: Имамо важна посла.

МИЛЧИКА: Ви сте се при цепању протокола баш показали.

ШЕРБУЛИЋ: Да, протокола, протокола. 'Оће ли скоро доћи?

МИЛЧИКА: Ја мислим да 'оће. Извол'те сести.

ШЕРБУЛИЋ: То је ђаволски посао.

МИЛЧИКА: Ниједан се тако није показао као ви.

ШЕРБУЛИЋ.: Маните бестрага, може ми пресести.

МИЛЧИКА: Како?

ШЕРБУЛИЋ: Чујемо да ће бити инквизиције; па, богами, може се ђаво излећи.

МИЛЧИКА: Ви сте радили за народност.

ШЕРБУЛИЋ: Мари ко за народност. Кад мене обесе, начаст вам народност! Хм, хм! То је ђаволски посао.

СМРДИЋ: Ја канда сам знао, те сам био умерен.

ШЕРБУЛИЋ: Шта, умерен? Нисте ли ми једно парче из руке истргли? О, ако дође до чега, све ћу редом исказати.

СМРДИЋ: Ја се могу заклети да нисам ни руку метнуо.

ШЕРБУЛИЋ: И ја бих се заклео кад би ми ко хтео веровати. Али од тога нема ништа, него сви на среду.

МИЛЧИКА: Зар бисте ви одали ваше друштво?

ШЕРБУЛИЋ: Него? Да мене самог обесе? Лепо ми и ви говорите.

МИЛЧИКА: За народност треба да се један жертвује.

ШЕРБУЛИЋ: Па баш ја да се жертвујем? Фала вам!

МИЛЧИКА: А како сте пређе говорили?

ШЕРБУЛИЋ: Оставите се, молим вас, ви не знате шта је то.


Јавно власништво
Овај текст је у јавном власништву у Србији, Сједињеним државама и свим осталим земљама са периодом заштите ауторских права од живота аутора плус 70 година јер је његов аутор, Јован Стерија Поповић, умро 1856, пре 168 година.