Родољупци/8
Позорје треће
ЛЕПРШИЋ с великом кокардом српском, ПРЕЂАШЊИ
ЛЕПРШИЋ (пева): На ноге, Србљи браћо,
Слобода зове!
ШЕРБУЛИЋ: Жалосна нам слобода!
ЛЕПРШИЋ: Шта, и ви сте Србин? Није ли вам срамота!
ШЕРБУЛИЋ: 'Оће да буде инквизиције за протоколе.
ЛЕПРШИЋ: Ха, ха, ха! Шта вам пада на памет!
СМРДИЋ: Цела истина.
ЛЕПРШИЋ: Инквизиција за маџарке протоколе у Војводини српској? ... Знате ли ви да је Војводина потврђена?
ШЕРБУЛИЋ: Како?
ЛЕПРШИЋ: У Карловцима била је скупштина. Изабрали су патријарха и војводу ... Што не вичете "живили"?
ШЕРБУЛИЋ: Ако нас, међутим, овде окупе Маџари за протоколе?
ЛЕПРШИЋ: Ха, ха, ха! Тридесет хиљада Србијанаца долазе нам у помоћ, и седам милиона дуката.
ШЕРБУЛИЋ: Седам милиона дуката?!
ЛЕПРШИЋ: Е, како сад стојимо? Видите да је ту политика русијска. Славјанско царство, и ништа друго!
ШЕРБУЛИЋ: Ако се Русија умеша, онда је добро.
ЛЕПРШИЋ: Ви јошт сумњате? Кажите да ли би смела Србија помоћ шиљати да Русија није заповедила?
ШЕРБУЛИЋ: Сад сам мало утешен.
ЛЕПРШИЋ: Ја вам кажем, славјанско царство.
ШЕРБУЛИЋ: И треба да буде. Само да не изиђе откуд инквизиција.
ЛЕПРШИЋ: Шта ви ту сневате о инквизицији? Војводу имамо, Војводина је потврђена, сад јошт барјак на цркву, па готов посао!
ШЕРБУЛИЋ: Ко 'оће, нека га диже; ја знам да се нећу више у такве ствари мешати.
ЛЕПРШИЋ: Шта, шта?
ШЕРБУЛИЋ: Пресели су ми и протоколи.
ЛЕПРШИЋ: То је издајство против народности!
ШЕРБУЛИЋ: Нека је макар шта, тек ја један нећу.
ЛЕПРШИЋ: О, Милош Обилићу, чујеш ли га? Србине, Србине, не вређај пепео твојих праотаца!
ШЕРБУЛИЋ: Али имате ли свести? Да дижем барјак, па после да ме обесе!
ЛЕПРШИЋ: Ништа зато; за народност никаква жертва није скупа.
ШЕРБУЛИЋ:Хвала вам лепо ...
СМРДИЋ: Богме и ја се не би' одважио.
ЛЕПРШИЋ: Одрођени синови праотаца своји', ја ћу га подићи!
СМРДИЋ: Ви и можете, зашто сте учили права, па се умете и одбранити.
ЛЕПРШИЋ.: Ја хоћу Душаново царство, а по оваквим родољупцима пропало би српство.
ШЕРБУЛИЋ: Ја сам заиста прави Србин, и видићете како ћу радити, само докле дођу Сервијанци.
СМРДИЋ: Док се мало додамо, господине Лепршићу, докле се мало навикнемо. Видите, и Сервијанци не би били јунаци да немају често буне.
ЛЕПРШИЋ: И то је истина.
|
Овај текст је у јавном власништву у Србији, Сједињеним државама и свим осталим земљама са периодом заштите ауторских права од живота аутора плус 70 година јер је његов аутор, Јован Стерија Поповић, умро 1856, пре 168 година.
|