Расла јабука сред Цариграда!

Извор: Викизворник
Иди на навигацију Иди на претрагу
Расла јабука сред Цариграда!
Писац: Народна песма
Ерлангерски рукопис старих српскохрватских народних песама
10. Песма Ерлангенског рукописа. Приредиле Мирјана Детелић, Снежана Самарџија и Лидија Делић




10.

Расла јабука сред Цариграда!


001 Расла јабука сред Цариграда
002 врх је пустила до ведра неба,
003 гране пустила до црне земље,
004 цвеће цафтила белим бисером.
005 Под њом прострта мека постеља
006 пуна настрта румене руже
007 на њој седи Јела девојка.
008 Ту ми долети до три голуба,
009 до три голуба, сва три од ц[а]ра,
010 и да ми рече један голуб:
011 "Божија ти помоћ, Јело девојко
012 тако ти бога, Јело девојко,
013 мореш ли бити ц[а]ру ц[а]рица,
014 мореш ли родити сина Уроша
015 себи пофалу а земљи ц[а]ра?"
016 И да ми рече Јела девојка:
017 "Тако ми бога, један голуб,
018 бити не могу ц[а]ру ц[а]рица,
019 родит['] не могу сина Уроша,
020 себи пофалу а земљи ц[а]ра."
021 И да ми рече други голуб etc.
022 И да ми рече трећи голуб:
023 "Божја ти помоћ, Јело девојко,
024 можеш ли бити ц[а]ру ца[арица,
025 можеш ли ц[а]ру сина родити?"
026 И осврну се Јела девојка
027 те ми говори томе голубу:
028 "Дао бог добро, бео голубе,
029 ти ниси голуб веће ц[а]ревић.
030 Ја могу бити ц[а]ру ц[а]рица,
031 могу родити сина Уроша
032 себи пофалу а земљи цара."
033 И узе Јела беле хартије,
034 написа Јела три беле књиге.
035 Књиге однела до три голуба
036 светломе цару у руке дала.
037 Када ми ц[а]ру књиге разгледа,
038 књиге разгледа, војску купи,
039 војску купио, коња седла,
040 отиде царе с војском девојки,
041 доведе к себи добру девојку
042 која ће ц[а]ру ц[а]ра родити,
043 себи пофалу а земљи цара.



Интервенције[уреди]

срѣдь (јат = е)
е = је
цвѣће, бѣлим (јат = е)
п = б (бисером)
с = ц (цафтила)
нѡм = њом
нои = њој
дѣвоiка (јат = е) i= ј
долети = долете
ѿ = од
ц' = ца (цара)
и = ј (девојко)
божi'ѩ = божја
л = љ (земљи)
ѡcвер'нусе = осврну се
бѣле (јат = е)
ѿнѣла (јат = е)
свѣт'ломе (јат = е)
н = њ (књиге)

Напомене[уреди]

стих 4: сафтила (цветала, цватила, цавтила) МХ VIII, 2:3 – У прољеће кадно цавти цв'јеће
стих 40: девојки, са е

Коментар[уреди]

Лирска народна песма, која показује флексибилност модела. Може се односити и на етапу свадбе (просидбу), али се уочава и удео епске технике (локализација; именовање јунака). Уз изразитији процес епизације могла би бити уводни фрагмент јуначке женидбе (највероватније тип са препрекама). Реминисценције се односе на цареву изабраницу и проверу невесте. Самоуверена девојка зна да може цару родити ,,сина Уроша“. Сличан тип понашања-тврдње одликује анонимну јунакињу бајке. Разговор три девојке (сестре) чује слуга, а цар се ожени најмлађом, зато што је изјавила како цару може родити златну децу. Уосталом, лику цара Уроша приписане су сличне типске црте, јер је он или веома млад или жртва цареубице.
Варијанте: Krstić 1984: G 4, 1− Drvo visoko do neba, grane mu pokrivaju ceo svet: 169.
Литература: Деретић 2000: 179.

Извори[уреди]

Богишић, В. (1878/2003²). Народне пјесме из старијих највише приморских записа. Београд: СУД; Горњи Милановац: Лио.
Геземан, Г. (1925). Ерлангенски рукопис старих српскохрватских народних песама. Сремски Карловци: СКА.
Караџић, В. С. (1814–1815/1965). Мала простонародња славено-сербска пјеснарица (1814). Народна србска пјеснарица (1815). Сабрана дела Вука Караџића I (В. Недић). Београд: Просвета.
Караџић, В. С. (1818/1966). Српски рјечник (1818). Сабрана дела Вука Караџића II (П. Ивић). Београд: Просвета.
Караџић, В. С. (1821, 1853/1988). Српске народне приповијетке. Сабрана дела Вука Караџића III (М. Пантић). Београд: Просвета.
Караџић, В. С. (1841/1975). Српске народне пјесме I. Сабрана дела Вука Караџића IV (В. Недић). Београд: Просвета.
Караџић, В. С. (1845/1988). Српске народне пјесме II. Сабрана дела Вука Караџића V (Р. Пешић). Београд: Просвета.
Караџић, В. С. (1846/1988). Српске народне пјесме III. Сабрана дела Вука Караџића VI (Р. Самарџић). Београд: Просвета.
Караџић, В. С. (1849/1987). Српске народне пословице. Сабрана дела Вука Караџића IХ (М. Пантић). Београд: Просвета.
Караџић, В. С. (1852/1986–1987). Српски рјечник (1852). Сабрана дела Вука Караџића XI/1–2 (Ј. Кашић). Београд: Просвета.
Караџић, В. С. (1862/1986). Српске народне пјесме IV. Сабрана дела Вука КараџићаVII (Љ. Зуковић). Београд: Просвета.
Караџић, В. С. (1891–1902/1932–1936²). Српске народне пјесме V–IX. Државно издање (Љ. Стојановић). Београд: СКА.
Караџић, В. С. (1973–1974). Српске народне пјесме из необјављених рукописа Вука Стеф. Караџића I–IV (Ж. Младеновић – В. Недић). Београд: САНУ.
Милутиновић Сарајлија, С. (1833, 1837/1990). Пјеванија црногорска и херцеговачка (Д. Аранитовић). Никшић: Универзитетска ријеч.
Петрановић, Б. (1867–1870/1989). Српске народне пјесме из Босне и Херцеговине I–III (Н. Килибарда). Сарајево: Свјетлост.
Петровић Његош, П. (1846/1951). Огледало српско. Целокупна дјела V (Р. Бошковић – В. Латковић). Београд: Просвета.
Daničić, Gj. (1871). Poslovice. Zagreb: Knjižarnica Fr. Župana (Albrechta i Fiedlera).
Hӧrmann, K. (1888–1889/1990²). Narodne pjesme Muslimana u Bosni i Hercegovini I–II (Đ.
Buturović). Sarajevo: Svjetlost.Jukić, I. F. (1858). Narodne piesme bosanske i hercegovačke I. Piesme junačke. Osijek: Izdao O. Filip Kunić.
Kuhač, F. Š. (1878–1881). Južnoslavjenske narodne popievke I–IV. Zagreb.
Kukuljević Sakcinski, I. (1842–1847). Narodne pěsme puka hàrvatskoga. Različita děla IV. Zagreb: Tiskom kr. pov. ilir. n. tiskarne Ljudevita Gaja.
Kurelac, F. (1871). Jačke ili narodne pěsme prostoga i neprostoga puka hrvatskoga po župah Šoprunckoj, Mošonskoj i Želěznoj na Ugrih. Zagreb: Slovi Dragutina Albrechta.
Marjanović, L. (1864). Hrvatske narodne pjesme što se pjevaju u gornjoj Hrvatskoj Krajini I.Zagreb: Troškom i tiskom A. Jakića.
Vraz, S. (1839). Narodne pěsni ilirske I. Zagreb: Tiskom kr. pov. ilir. n. tiskarne Ljudevita Gaja.Zbornik, ZNŽOJS: Zbornik za narodni život i običaje Južnih Slavena. Zagreb: JAZU.
Zovko, I. (1888). Hercegovke i Bosanke: 100 najradije pjevanih ženskih pjesana I. Sarajevo: Tisak i naklada tiskare Spindler i Loschner.