Псалми Давидови попут србскијех народнијех пјесамâ 7

Извор: Викизворник
Пређи на навигацију Пређи на претрагу



ПСАЛМИ ДАВИДОВИ ПОПУТ СРБСКИЈЕХ НАРОДНИЈЕХ ПЈЕСАМÂ
Писац: Огњеслав Утјешеновић-Острожински


КАТИЗМА 7

ПСАЛАМ 46[уреди]

Кликовање побједоносному долазу Господњему.

Начелнику пјевачком на руке.
А пјесма је Корјевих синова̂.

Сви народи рукам' запљескајте,
Кличте Богу радостнијем гласом!
3. Е је вишњи Господ силан, страшан,
Цар велики над читавом земљом.
4. Покори нам народе противне,
И племена под ноге постави.
5. Изабра нам наше достојање,
Јаковљеву красоту угледну
Који но му омиље сасвиме.
6. Иде Господ уз подвикивање,
Уз глас трубни Господ нам долази.
7. Појте Богу пјесму узвишену,
Појте, појте, цару нашем појте!
8. Е је Господ цар земље цијеле,
Појте Богу хвалне пјесме гласе.
9. Бог царује нада народима,
Силан сједи на прјестолу Своме.
10. Скупљају се кнезови народњи —
Мили народ Бога Аврамова.
Божији су штитови на земљи,
И нека је високо узвишен.

ПСАЛАМ 47[уреди]

Неприступност града Божијега.

Слједи пјесма Корјевих синова̂.

Велик ли је Господ, и прослављен
У том јаком Бога нашег граду,
На пресветој горици Његовој!
3. Красне ли ти висине пресјајне
Сион горе, утјехе свој земљи,
Дивне стране ребра сјеверова,
Тврдог града цара великога!
4. Знан је Господ у дворима тијем
Као бранич и заштитник силни.
5. Гле, земаљски ударише цари,
Еле сви ти одоше неви̂дом:
6. Кад би видли, а чудо их снађи,
Те од страха разбјегни се листом.
7. А обузм' их трепет и дрхтање,
Те мучи се ка но породиља
8. Скршио си вјетром источнијем
Небројано корабље Тарсијско.
9. Што слушасмо то све и видјесмо
У том граду Бога над војскама,
Да, у граду Господа нашега;
Господ нам га утврди до вјека.
10. Спомињемо Боже, и славимо
Милост Твоју у сред цркве Твоје.
11. Као што је Боже, име Твоје
Тако Ти је Твог имена слава
На крајевма земаљскијем;
Десница је Твоја пуна правде.
12. Сион гора нека се весели,
Нек се кћери Јудине радују
Рад Твојијех праведних судова̂!
13. Отиђите Сион обиђите,
Избројте му узвишене куле.
14. Погледајте бедеме његове,
Разгледајте дворове његове,
Да причате млађем нараштају:
15. Да је овај Бог наш онај силни,
Што но Бог је ва вијек вијека;
Он ће бити вођ наш до вијека.

ПСАЛАМ 48[уреди]

Ништавност добра земаљскога.

Начелнику пјевачком на руке.
А пјесма је Корјевих синова̂.

Послушајте ово сви народи,
Што живите гдје по васиљеној,
3. Паз'те ово господо, простаци,
Сви богати, и сви сиромаси!
4. Уста ће ми зборити премудрост,
Срце моје рећи ће разумну.
5. Пригнути ћу ухо своје к причи,
Те уз гусла̂ јаворових гласе
Загонетку одгонетавати.
6. Чега да се бојим у зле дане,
Кад ме злоба непр'јатеља̂ вија,
7. Што у своју силу се уздају,
И поносе својијем богатством?
8. Не ће човјек ослободит брата,
Нит' одкупа дати Богу за њег —
9. (Та за душу превелик је одкуп
И никада бити му га не ће) —
10. До вијека да му он поживи
И не види гроба самртнога.
11. Видјет му је гдје умире мудри,
Незналица и безумник луди,
Сви ти гину, смрћу покошени,
Остављају другима имање.
12. Мисле: да ће домови њихови
Узтрајати ва вијек вијека,
А станови да ће им поста́ти
Од кољена свагда на кољено;
Земље зову именима својим.
13. Ал у слави човјек не остаје,
Изједначен бити ће са стоком,
Са безумном коју кољу стоком.
14. То ће бити усуд поноситим,
И онијех што их ва вјек хвале,
У безумљу ступају за њима.
15. Ал ће смрт их ка̂ бијеле овце
Затворити у паклене торе,
Те ће им се поставит пастиром.
Јутром ће их газит праведници
Облик ће им сбрисати пакао,
Са насељем раставит њиховим.
16. А моју ће душу Господ благи
Избавити из паклених руку̂,
Еле ће ме он к Себи да прими.
17. Не узбој се кад се ко богати
Те му дома слава понарасте:
18. Та кад умре ништа пон'јет не ће,
Нит ће слава поћи му за њиме.
19. Ма да душу све му благосивља
За живота на овоме свјету,
Тебе славе што себи угађаш —
20. Ма у стан ће отаца̂ отићи
Гдје бијелог не види свијета.
21. Неразуман човјек ма у слави
Изједначен бити ће са стоком,
Са безумном коју кољу стоком.

ПСАЛАМ 49[уреди]

Проповјед о правој жртви и служби Божијој.

Слједи пјесма Асафова света.

Бог свевишњи над свим боговима,
Вељи Господ, проговори гласом,
Зове земљу иста̀ до запада.
2. Са Сиона, са врха красоте
Јавља нам се у сјајности Господ.
3. Доћ' ће Господ, му̂ком мучат не ће;
Пред Њим букња огњено пламење,
И прождире све што но досеже;
Око́ Њега силан вихор дува,
4. Господ зове земљу и небеса,
Суд да суди народу Својему:
5. „Скупите Ми Моје побожнике
Што Ми жртве́ учинише завјет.“
6. (И небеса огласе Му правду
Еле Господ хоће да усуди.)
7. „Мој народе слушај што то вељу;
Израјиљу, што ћу да свједочим:
Ја сам Бог, и памти да сам Бог твој!
8. Та за жртве карати те не ћу;
Веље жртве свагда ми прилажеш.
9. Мени није узимати трјеба
Ни телета из твојега дома,
Ни јарића̂ из твојих торова̂.
10. Јер је Моје све горско звијерје,
На тисуће по планини стока.
11. По горама знадем птице силне,
И красота пољска преда Мном је.
12. Да огладним не бих ти рекао,
Е је Моја цјела васиљена
И све што је по њој на све стране.
13. Зар је Мени до волујског меса,
Ил до крви јарића̂ твојијех?
14. Хвалу Богу принеси на жртву,
И Вишњему извршивај завјет.
15. Призови Ме у невољи својој
Да т' избавим, а ти Ме прослави.“
16. А зликовцу проговори Господ:
„Чему Моје наредбе спомињеш,
Све Мој завјет у устима носиш,
17. Кад се Моме не подајеш реду
Те за леђа бацаш Моје рјечи?
18. Видиш та́та те за њим пристајеш,
С прељубници свој дио имадеш.
19. Злој бесједи пустио си уста,
А твој језик пријеваре плете.
20. Сједиш па на брата свог бесједиш
И срамотиш сина своје мајке.
21. Тако чини̂, Ја доселе мучах.
Ти помисли̂ да сам теби раван,
Али ћу те сад изобличити,
Пред очи ти врћи твоје гр'јехе.
22. Разумите ово што вам казах
Сви што Бога повргосте с ума;
Иначе ћу попаст ког досегнем
Па га нитко избавити не ће.
Тај ме слави, што ми хвалу даје,
23. Крчи пут свој к Божијем спасењу.“

ПСАЛАМ 50[уреди]

Скрушена молитва ради помиловања.

Слједи пјесма Давидова света;
А на руке пјевачком главару.
Кад му негда пророк Натан дође
Пошто би он код Ватсеве био.

Смилуј ми се Боже, по милости,
По великој по доброти Својој
Очисти ме безакоња мога!
4. Опери ме од мог безакоња,
Од гријеха очисти ме мога.
5. Ема знадем пријеступе своје,
Гријех мој је преда мном једнако.
6. Теби самом у велике сгрјеших
И на Твоје очи зло учиних.
А ти си ми праведан у рјеч'ма
И пречист си у Својему суду.
7. Е се родих ја у безакоњу,
У гријеху зачетак ми б'јаше.
8. Гле, истину све у срцу љубиш,
Из потаје премудрост ми јављај.
9. Дај покроп' ме исопом спасења,
И ја ћу се очистити махом;
Умијеш ли, бјељи сам од сн'јега.
10. Дај да слушам радост и весеље,
Да се прену сломљене ми кости
11. Од мог гр'јеха лице дај одврати,
Очисти ме од свег безакоња,
12. Боже, срце учинѝ ми чисто,
Дух у мени пра̀ви̂ дај понови!
13. Не одвргни ме од лица Свога,
Духа Свог ми светог не одузми.
14. Свог спасења радост ми поврати,
Духом добре воље ме укрјепи.
15. Те ћу учит и безаконике
Да полазе путов'ма Твојијем,
Гријешнике к Теби да с' обрате.
16. Боже, крвног избави ме гр'јеха,
Језик мој ће огласит Ти правду.
17. Уста моја Господе, отвори,
Те ће хвалу казивати Твоју.
18. Веље жртве не ћеш да прилажем,
Ти за жртве огњене не мариш.
19. Дух скрушени то је Богу жртва,
Срца наша скрушена заиста
Ти никада Боже, не одбаци̂.
20. По доброти о Господе, Својој,
Чини добро Својему Сиону,
Дигни зиде Свог Јерусалима,
21. Те ће миле бит Ти жртве праве,
И прилози огњенијех жртва̂.
Тада ће Ти у безазлености
На жртвеник метати теоце.

ПСАЛАМ 51[уреди]

Покарање злога језика.

Ова пјесма Давидова је наук
А на руке пјевачком главару,
Када дође Доиг Идумејац
И Саулу просочи, те рече
Да је Давид код Авимелеха.

Што се хвалиш све пакосћу, силни?
Божија је милост свагда са мном.
4. Језик твој све намјешћа неправду,
И он ти је бритва наоштрена.
5. Зло све више него добро волиш,
Те сла̀гати нег истину рећи.
6. Па хрђаве све љубиш ријечи,
А језик ти лукав, безобразан.
7. С тога ће те поразити Господ,
Изчупати из стана да баци,
И твој корјен из земље живијех.
8. Видјети ће све то праведници,
Побојати и подсмјеват му се:
9. „Гле човјека који не држаше
У Господа кријепости своје,
Већ у силном богатству својему
Те пакосћу све пркоси својом.“
10. А ја као маслина зелена
Зеленим се у Господњем дому,
Свагда с' уздам у милост Божију.
11. Хвалити ћу Тебе до вијека
Што доврши, уздат ћу се у Те;
Та добар си побожним Својијем!

ПСАЛАМ 52[уреди]

Елохимски изпис псалма Јеховскога бр. 13.

Начелнику пјевача̂ на руке.
Уз свиралу. Давидов је наук.

Гле, што рече у срцу безумни:
„Није Бога“. Проневаљалише,
Дозлогрђе безакоње њино,
Није ти га ко да добро твори.
3. Бог све мотри с високих небеса̂
На синове људског поколења,
Гледа је ли у кога разума?
Хоће л' који да за Бога знаде?
4. Застранише Те сви ти се кваре,
Није тога ко да добро твори,
Та није га, таман ни једнога.
5. Безумни ли јесу ти зликовци;
„Као хљеб ми изједоше народ,
Нити хоће Бога да призивљу.“
6. Уздрхташе и гдје није страха,
Јер је Бог им кости разасуо,
Када они на тебе усташе.
Њихово си засрамио лице;
Јере Бог их одврже од Себе.
7. О да дође благодат спасења
Са Сиона Израјиљу тужну!
Када робље своје Бог поврати
Јаков ће се срцем радовати,
Израјиљ ће веселит се силно.

ПСАЛАМ 53[уреди]

Утјеха ради крвожеднијех противника̂.

Поглавици пјевачком. Уз жице.
Ово мудри Давидов је наук.
Кад Зифеји Саулу просоче
Да је Давид код њих у потаји.

Боже, Својим именом помози
И крјепосћу Својом ме обрани!
4. Молитву ми Господе, услиши,
Чуј ријечи из мојијех уста̂!
5. Јер туђинска злоба уста на ме,
Силни траже јадну моју душу;
Пред очима Бога не имаду.
6. Та Господ је мој помоћник свагда,
Господ снагу даје мојој души.
7. Зло навраћа на злотворе моје,
Истином их изтрјебљује Својом.
8. Жртву хоћу радо принијети,
Име Твоје Господе, прослављат,
Јер је добро и благословено.
9. Од невоље сваке ме избављаш,
И на моје злотворе силовне
Све без страха гледа око моје.

ПСАЛАМ 54[уреди]

Молитва проти злоби и издајству по свом пријатељу.

Поглавици пјевачком. Уз жице.
Ово мудри Давидов је наук.

Молитву ми Господе, услиши;
Од мољења не сакри се мога.
3. Пази Боже, и саслушај мене!
У свом јаду цвилим, уздишући
4. С непр'јатељске буке превелике,
Са досаде незнабожне љуте.
Та зло дижу на мене невољна,
Гањају ме све својијем гњевом.
5. У мени је срце уздрхтало
И самртна попаде ме страха.
6. Страх и трепет ево дође на ме,
И самртна обузе ме гроза.
7. Рекох: „Да су голубиња крила,
Летио бих те бих починуо!
8. Далеко бих тамо побјегао,
У пустињи настанио бих се. —
9. Хитио бих неби л' утекао
Од вихара и олује страшне.“
10. Све порази Господе, сатари,
Разсијеци језике њихове,
Јер у граду гле свађе, насиља.
11. Дању, ноћу то ходи по њему;
А у њему мука и злочинство.
12. Усред њега веља погибија,
Са улица̂ нигда не одлази
Пријевара ни злобно лукавство.
13. Непријатељ мој ме и не ружи,
С тог ме неби ни бољела глава.
Не устаје ненавидник јавни,
Лахко бих се сакрио од њега;
14. Већ, давори, ти премили друже!
Који мени што ја са̂м бијаше,
15. С којим радост дјелио сам тајну,
С којиме сам долазио често
Све у сабор Божијему дому.
16. Нек их самрт уграби, те носи,
Нека живи у пакао сиђу,
Јер злочинство у стану им сједи,
Те у срцу борави њихову.
17. Ја призивљем Господа својега,
И он ће ме Својом руком спасти.
18. Све вечером, јутром и у подне
Плачем, стењем те уздишем јадан,
Па се надам да ће глас ми чути.
19. Учинит ће да се душа смири
Од онијех што ме нападају,
Јер их много у зо̂ час имадем.
20. Да услиши те да их укроти
Који живе од вијек вјекова̂! —
Еле су ти свагда све једнаки,
Не боје се Господа својега.
21. Руке своје све дижу на мирне,
Побратимску разкидају дружбу.
22. Мека су им као масло уста
А на срцу љути рат им спреман.
Блажије су од уља им рјечи,
Али сами мачеви су голи.
23. Своје бреме на Господа стави
Па он ће те и подкријепити,
Не ће дат да праведник посрне.
24. Ти ћеш Боже, у јаму их свалит;
Крвопије и лукави не ће
Саставити половине дана̂.
А Господе, ја се уздам у те!