Псалми Давидови попут србскијех народнијех пјесамâ 8

Извор: Викизворник
Пређи на навигацију Пређи на претрагу



ПСАЛМИ ДАВИДОВИ ПОПУТ СРБСКИЈЕХ НАРОДНИЈЕХ ПЈЕСАМÂ
Писац: Огњеслав Утјешеновић-Острожински


КАТИЗМА 8

ПСАЛАМ 55[уреди]

Мирна храброст бјегуна.

Начелнику пјевачком на руке.
„О далекој голубици н'јемој.“
А пресвети Давидов је запис,
Кад га јадна Филистимци злобни
Ухватише у клетоме Гету.

Смилуј ми се Боже милостиви!
Човјек хоће да ме утамани,
Злотвори ме притјесњују љути.
3. Да ме смакну ва̀с дан у ме гвире,
Многи на ме напада охоло.
4. Кад се бојим у Тебе се уздам.
5. Све се Богом рад' рјечи Му хвалим,
Нит се бојим, већ се уздам у Њег,
Па шта ће ми да учини тјело?
6. Сваког данка изврћу ми рјечи,
Што год мисле а све о злу моме.
7. Скупе ти се, уходе намјесте,
Све ти пазе за петама мојим;
Еле хрђе моју душу траже.
8. Па такови да измакну залци? —
У Свом гњеву Боже их обори!
9. Та у Тебе већ су избројени
Грдни јади потуцања мога,
Сузе моје у књизи су Твојој,
Чувају се код Тебе у суду.
10. Непр'јатељи уступају моји
Када Тебе Господе, призивљем;
По том знадем да је Господ са мном.
11. Све се Богом рад' р'јечи Му хвалим;
Господом се за ријеч Му хвалим;
12. Нит се бојим, већ се уздам у Њег,
Па шта ће ми човјек да учини?
13. Теби сам се Боже, завјетова̂,
Жртву хвале Теби ћу прин'јети.
14. Јер од смрти избави̂ ми душу,
Ноге моје од супотицања,
Да пред Богом ходим међу живим.

ПСАЛАМ 56[уреди]

Кад се иде почивати у дивљачи (међу непријатељима).

„Не погуби“. Главару пјевачком.
Записи су ово Давидови,
Кад утече од злобна Саула
У пећину горску камениту.

Смилуј ми се Боже, смилуј ми се!
У Те моја сакрива се душа,
Те се склањам под сјен Твојих крила̂,
Док не мину те невоље дани.
3. Вишњег Бога Господа призивам,
Бога, старог добротвора мога,
4. Да пошаље с неба те ме чува,
Да засрами нападача мога,
Бог ће послат истину и милост.
5. Душа ми је међу лавовима,
Међу оним што пламеном дишу.
Људски зуби копља су и стр'јеле,
Њихов језик бритком мачу налик.
6. Узвиси се Боже, над небеса,
По свој земљи да је слава Твоја!
7. Замку мећу ногама мојима,
И све стежу злобом моју душу,
Преда мноме изкопаше јаму,
Али сами попадаше у њу.
8. Срце ми се утјешило моје,
Утјешило Боже, срце моје!
Пјевати ћу Тебе и прослављат.
9. Дико моја, дај ми се пробуди,
Арфо моја, гусле јаворове!
Пробудит ћу зору на уранку.
10. По народма хвалит ћу Господа,
Пјеват ћу Ти по свим племенима.
11. Превелика сврх неба Ти милост,
А истина Твоја до обла̂ка̂.
12. Узвиси се Боже, над небеса,
По свој земљи да је слава Твоја!

ПСАЛАМ 57[уреди]

Осветни клик проти изопачитељем права.

„Не Погуби“. Пјевачком главару.
Записи су ово Давидови.

Говорите л' истину, о силни,
Праведно ли судите заиста,
Ви, који сте синови човјечји?
3. Да, у срцу све снујете пакост,
А по вашој земаљској области
Дијелите зулум ваших руку̂.
4. Од постанка забраздише јако
С правог пута већ безаконици,
Од утробе тумарају, лажу.
5. Препуни су змијећега једа,
Јави као та змија шарена
Која ухо затискује своје;
6. Која гласа не чује бајачу,
Ил врачару врачања вјештаку.
7. Боже, зубе полом' им у уст'ма.
Поразбијај лавов'ма чељусти,
8. Нека им се пролију ка̂ вода;
Када мећу своје љуте стр'јеле,
Нек им буду ка̂ да се посврну.
9. Спужу налик који се разчиња
Нек скапају и нека изчиле.
Као мртво недоношче д'јете
Нек не виде сунца ни мјесеца.
10. Прије него што котлови ваши
Још осјете пламена топлоту
Сакресана, наложена трња,
Нек разнесе вихар плаховити
Све сирово и све нагорело!
11. Праведник се хоће да радује
Када види освету над њима,
Прат ће ноге крвљу незнабожном.
12. Рећи хоће разборити људи:
„Збиља има плода праведнику,
Бог заиста, гле, на земљи суди.“

ПСАЛАМ 58[уреди]

Молитва безгрешнога којега вијају.

„Не погуби.“ Пјевачком главару.
Записи су ово Давидови,
Када посла Саул да му кућу
Узчувају и да га погубе.

О избав' ме од непријатеља̂
Јаки Боже, те ме позаклони
Од онијех што устају на ме!
3. Избави ме од мојих злотвора̂.
Сачувај ме крвопија̂ љутих.
4. Души мојој злобу намишљају,
На мене се сакупљају залци
Без кривице и без гр'јеха мога.
5. Без кривице моје већ се стјечу
И ено их гдје се оружају.
Устај за ме Господе, и гледај!
6. Ти Господе Боже над војскама,
Пробуди се Боже Израјиљев!
Дај обиђи незнабожце редом,
Лукавога немој да поштедиш.
7. Кад се врате ноћу све улају
Попут паса̂ режећи по граду.
8. Ено како језиком ме руже,
Бритки мач је у њиховим устма.
Еле веле: „Та ко ће то чути?“
9. Али ћеш се смијат им Господе,
Незнабожце засрамити круто.
10. Сило моја! све на Тебе чекам
Еле Господ мој је тврди граде.
11. Бог ће својом милосћу ме срести,
Уходе ће моје да понизи.
12. Та Господе немој их потући,
Да их народ мој не заборави.
Силом Својом обор' их, разаспи,
О Господе наш браничу силни!
13. За гријехе уста̂ њиховијех
За ријечи језика њихова;
Нек се за лаж хватају и клетву,
Охолице, коју говорише.
14. Разаспи их у Својему гњеву,
Да, разаспи да им није трага;
Нек познаду да Бог сами влада
Над Јаковом до крајева̂ земље.
15. Кад се врате ноћу све улају
Те их стоји лавеж, око града.
16. Тад тражећи хране тумарају,
И проводе мрке ноћи гладни.
17. А ја хоћу силу да Ти пјевам,
Јутром Твоју милост огласивам.
Еле Ти си моје уточиште
И обрана у невољи љутој.
18. Сило моја! Теби ћу да пјевам,
Е је Господ град мој, Бог милости.

ПСАЛАМ 59[уреди]

Пјесма по изгубљеној битки.

Поглавици веселих пјевача̂,
А уз справу Шушан Едут звану.
За учење. Давидов је запис:
Кад војева своје рате љуте
Са Сиријом од Месопотамске,
И Сиријом Цованском названом.
И кад Јоав на сред поља слана
На узмаку поби и потуче
Дванајст тисућ' љута Идумејца.

Боже, Ти се љуто срдиш на нас;
Нас разасу у Својему гњеву.
Дај Господе, опет нас поврати!
4. Ти потресе земљу и развали;
Стегни сада просјелине њене,
Јер се њиха хоће да пропане.
5. Свом народу даде да познаде
У зле дане сву невољу љуту.
Горка си нас напојио винца
Од кога се занесосмо тужни.
6. Ма Ти даде знамење спасења
Свим онима који Те се боје,
Да се дигну рад' истине Твоје.
7. Да се мили избављају Твоји,
Десницом им помози, услиши!
8. Рече Господ у светињи Својој
Нека ми се срце развесели,
Нек раздјелим Сихем на комаде
И долину Соков да размјерим. —
9. Мој је Гала̂д, и мој Манасија,
Јеврем крепост нек је моје главе,
Јуда жезло царске моје славе,
10. Моав чаша умивања мога,
На Едома бацит ћу обућу,
А пјевај ми земљо Филистимска!
11. Тко ли ће ме одвести до града,
Одпратити до красна Едома?
12. Зар да сам Ти мој Господе, не ћеш?
Јеси ли нас одбацио тужне
Те не идеш Боже, с нашом војском?
13. Дај нам помоћ у тјескоби нашој,
А залуду обрана човјечја.
14. Са Господом веома смо јаки;
Погазит ће непр'јатеље наше.

ПСАЛАМ 60[уреди]

Молитва сбачена цара на свом повратишту.

Поглавици пјевачком. Уз жице.
Слједи пјесма Давидова света.

Чуј Господе, моје кликовање,
И послушај смјерну моју мо̂бу!
3. С краја земље Боже, к Теби кличем
Када клону јадно срце моје.
Изведи ме на гору високу
Гдје ми није моћи се попети.
4. Јере си Ти уточиште моје,
Тврда кула прот' непријатеља̂.
5. У Твом стану да живим до вјека,
Да почивам под кровом Ти крила̂. —
6. Е Ти Боже, завјете ми чујеш,
И дајеш ми оних достојање
Што Ти име почитују свето.
7. Додај дане к царевијем дневма,
И године његове продуљи
Од кољена па све на кољено.
8. Нек пред Богом царује до вјека,
Нек га штити истина и милост.
9. Пјевати ћу имену Твојему
Сваког дана изпуњујућ завјет.

ПСАЛАМ 61[уреди]

Предаја у Бога кад навали непријатељ.

Идутумских пјевача̂ главару.
Слједи пјесма Давидова света.

Та у Бога мир је мојој души,
И од Њег' ми долази спасење.
3. Та он ми је град мој и спасење,
Он је моје уточиште јако,
Ни за мало посрнути не ћу.
4. Докле л' ћете нападати злобно
На човјека, да га оборите
Попут зида који се слијеже,
Ка̂ ограду изпроваљивану?
5. Наумише да га свргну с виса,
Лажне плетке омиљеше њима;
На устима сладки благослови
А у срцу пакостна им клетва.
6. Да, у Богу смири ми се душо,
Јер у Њему сва је моја нада.
7. Он је град мој, уточиште моје
И спасење; посрнути не ћу.
8. Бог је моја слава и спасење,
Тврди граде од обране моје,
У Господу уточиште моје.
9. Ој народе, у Њега се уздај
Сад и свагда и у свако доба!
Изливајте пред Њим срце своје,
Бог је наше уточиште јако.
10. Човјечански синови су па̀ра,
Саме лажи господски синови,
Да се метну на лахка мјерила,
Као па̀ре́ нестало б' их свијех.
11. Не идите све за отимањем,
Не дич'те се грабежом крвавим,
Не гините ва в'јек за богатством.
12. Рече Господ, то и са́м услишах,
Да је крепост у самога Бога,
13. А у Тебе о Господе, милост;
Е Ти дајеш како ко заслужи.

ПСАЛАМ 62[уреди]

Јутрења пјесма прогањанога у пустињи.

Слједи пјесма Давидова света.
Кад бијаше у пустињи Јудској.

Боже мили, Ти си Господ Бог мој!
К Теби раним рано на уранку,
Тебе ми је душа моја жедна.
И за Тобом чезне моје т'јело
У земљици безводној и жедној.
3. Тако сам Те у светињи гледа̂
Да Ти видим силну славу Твоју.
4. Од живота боља Ти доброта,
Уста моја нека Тебе хвале.
5. За живота благосивљат ћу Те,
У име Ти подизати руке.
6. Као салом или уљем мастним
Душа би се наситила моја,
И радостно хвалила Те уста.
7. На постељи када Те се сјећам,
Сваког часа о Теби размишљам.
8. Еле си ми помоћ и спасење,
Веселим се у сјени Ти крила̂.
9. Душа моја уза Те пријања
Десница ме Твоја подржава.
10. Погибију ко ми души тражи
Тај ће скоро под земљу отићи;
11. Са бриткога погинути мача,
Допасти ће лукавом шакалу.
12. Богу ће се царе веселити,
Хвалит ће се што се куну Њиме,
Кад се лажна позатисну уста.

ПСАЛАМ 63[уреди]

Клик за Божијом обраном проти лукавству.

Слједи пјесма Давидова света
А на руке пјевачком главару.

Чуј ми Боже, глас у јаду моме!
Од престрашна непр'јатеља мога
Дај сачувај мог живота дане.
3. Сакри мене Боже, и заклони
Од уроте бездушних залаца̂
И од буке бјеснијех злорада̂.
4. Попут мача што језике оштре,
Стр'јеле међу бесједама горким
5. Да погубе тајом праведника.
Из ненада ударају на њег,
Не имаду у срцу бојазни.
6. К злој намјери утврђују себе,
Договорно крију своје замке
Говорећи: „Ко ће их видјети?“
7. Измишљају разлика злочинства,
Хитро снују основу коварну,
А човјечје срце је дубоко.
8. Али ће их ударити стр'јела,
Љуте ране задат ће им Господ.
9. Оборит ће језиком својијем
Један другог, чему се не нада;
Ко их види задрхтат ће круто.
10. Сви ће ти се узбојати људи,
Те ће чудо казивати Бож'је;
Дјело ће Му припознати дивно.
11. Праведнику бити ће весеља
О Господу, уздат ће се у Њег,
Хвалит ће се срцем праведници.