Протекција (комедија у пет чинова)/19

Извор: Викизворник
Пређи на навигацију Пређи на претрагу

ПРВИ ЧИН
◄   XVIII XIX XX   ►

XIX

СВЕТИСЛАВ сам

СВЕТИСЛАВ: До душе мало незгодан положај за оца, али колико тек неугоднији за мене. ја волим министрову кћер, а њега мрзим, нападам га непомирљиво и огорчено. Како су ту незгодно укрштени осећаји и убеђење и како је мени тешко наћи се на тим двема ватрама. И што је најгоре, ствар се не да измирити ни изравнати. Како се она сирота труди да ублажи свога оца, да створи код њега добро мишљење о мени; како се труди да опитоми и њега и мене. Ето и њено последње писмо то би хтело. (Чита га) „Драги Светиславе! Ја сам већ оцу отворено казала; нисам могла друкчије. Можеш мислити како се непријатно изненадио. Испрва је био одлучно противан, али, као да је попустио, па сад је и на тебе ред да попустиш. Ти ћеш морати, мени за љубав, мораћеш то учинити... Ја сам казала да ћеш сутра доћи к њему и ако ми то ниси казао. Опрости ми, али дођи, ја те молим. Мој отац је већ почео да мисли добро о теби; јуче ми је за ручком признао да си даровит. Кад те позна, кад и ти њега познаш, можда ћемо наћи пут којим ћемо поћи даље. Хиљаду топлих и жарких поздрава, Драгиња”. (Замисли се).


Јавно власништво
Овај текст је у јавном власништву у Србији, Сједињеним државама и свим осталим земљама са периодом заштите ауторских права од живота аутора плус 70 година јер је његов аутор, Бранислав Нушић, умро 1938, пре 82 године.