Протекција (комедија у пет чинова)/19.1
XX
АЋИМ, МАНОЈЛО, ПРЕЂАШЊИ
МАНОЈЛО (У овој се појави Аћим и Манојло једнако погледима разговарају, дају један другоме неке знаке или се вуку за капут): Оде л' ти онај, контролор твога листа, шта ли је?
СВЕТИСЛАВ: Отишао је!
АЋИМ: Није морао ни долазити!
СВЕТИСЛАВ: Био је дошао за чланак баш кад је чика Манојло дошао да ме зове, па ја му рекох: ’ајде, пођи са мном, тамо ћу написати! Овде код вас могу ваљда...
МАНОЈЛО: Како да не можеш!
СВЕТИСЛАВ: Кад би хтели да ми дате мало времена, па можемо после разговарати. Јер знате како је, слагачи чекају... Ја сам мало час баш почео да пишем...
МАНОЈЛО: Шта?
СВЕТИСЛАВ: Па чланак.
АЋИМ: Чланак?
МАНОЈЛО: У мојој кући почео си да пишеш чланак?
СВЕТИСЛАВ: Па, да...
АЋИМ (Стишавајући Манојла): Чекај, чекај, молим те!!! А какав си то чланак почео да пишеш, молићемо?
СВЕТИСЛАВ: Чланак који ће, надам се, направити сензацију. Носиће наслов: „Продавница звања и положаја”. Прочитао бих вам почетак, али сам га већ послао. Оставио сам само ово мало, да могу наставити.
АЋИМ: А, овај... ми би могли ваљда и то мало да чујемо?
СВЕТИСЛАВ: Није целина, али тек, моћи ћете од прилике видети шта је садржина чланка. (Чита) „Ви који дошаптавањем течете звање и положаје; ви, који продавањем душе, подлошћу, улагивањем, несавесношћу, течете звања и положаје; ви који протекцијом течете звања и положаје”... и т. д. Ето ту сам стао, морам наставити.
АЋИМ (Једва уздржавајући се да не плане): Лепо, то је врло лепо!
МАНОЈЛО: Особито лепо!
АЋИМ: Него, оввај... ако хоћеш да наставиш могао би ено тамо у соби, овде би ти ми досађивали. (Показује ону предњу собу лево) Је л’ може тамо, Манојло?
МАНОЈЛО: Како да не може, молим те. Нико те неће тамо узнемиравати.
СВЕТИСЛАВ: Врло добро, баш вам хвала. Само тај чланак да свршим, па после можемо колико хоћете и о чему хоћете разговарати. (Оде у собу).
АЋИМ: Дабоме, дабоме! (Кад Светисдав уђе, он закључа врата кључем који му Манојдо додаје.) Овако сам ја некада закључавао практиканте кад су бегали из канцеларије. Неће га мајци тај чланак отићи у штампарију док сам ја жив! Чу ли, Манојло, шта тај пише?
МАНОЈЛО (Ужасавајући се): Шта тај пише: „Течете зввања и положаје!”
СВЕТИСЛАВ (Лупа у врата): Ама шта сте ме закључали?
АЋИМ: Јест, јест, закључао! Закључао, ухапсио, него шта! Је л’ „улагивања”, а? „Несавесност”, је ли; „подлост”, „протекција”, „дошаптавање” је ли?
МАНОЈЛО (Важно допуњава Аћима): „Течете звања и положаје!”
АЋИМ: Јес’, јес’, „течете звања и положаје”! Е, неће га мајци тај чланак угледати света!
СВЕТИСЛАВ (Лупа јаче).
МАНОЈЛО (За се, са страхопоштовањем): „Течете звања и положаје”!
|