Првој жени

Извор: Викизворник
Пређи на навигацију Пређи на претрагу
Првој жени
Писац: Милан Кујунџић Абердар


Aberdar.jpg




        Првој жени

Најпре Бога, одма затим тебе,
   Па тек онда небо ја споменем,
Твој дух громки, па твоја одважност —
   Кад помислим, у растопљај сенем.

Шта би били, да тебе не беше?
   Без чуствила дрво — пусто дрво,
Чкаљ, коприва, ил' најдражи цветак,
   Било б' једно — шта шчепаме прво.


Шта би били? Да л' бесмртни можда? —
   Па зар стена кадгод се колеба?
Ладне стене — мрдали би само,
   А без смрти — дакле и без неба!

Мати! дрским твојим окушајем,
   Њим, зло, добро, што можемо знати,
Тиме једним достојна си навек,
   Да те зову свега света мати!



Извор[уреди]

  • Вила, 1861, стр. 27.


Јавно власништво
Овај текст је у јавном власништву у Србији, Сједињеним државама и свим осталим земљама са периодом заштите ауторских права од живота аутора плус 70 година јер је његов аутор, Милан Кујунџић Абердар, умро 1893, пре 127 година.