Najpre Boga, odma zatim tebe,
Pa tek onda nebo ja spomenem,
Tvoj duh gromki, pa tvoja odvažnost —
Kad pomislim, u rastopljaj senem.
Šta bi bili, da tebe ne beše?
Bez čustvila drvo — pusto drvo,
Čkalj, kopriva, il' najdraži cvetak,
Bilo b' jedno — šta ščepame prvo.
Šta bi bili? Da l' besmrtni možda? —
Pa zar stena kadgod se koleba?
Ladne stene — mrdali bi samo,
A bez smrti — dakle i bez neba!
Mati! drskim tvojim okušajem,
Njim, zlo, dobro, što možemo znati,
Time jednim dostojna si navek,
Da te zovu svega sveta mati!
Izvor
Danica, 20. januara 1861. Br. 2. Godina II, str. 27.
Ovaj tekst je u javnom vlasništvu u Srbiji, Sjedinjenim državama i svim ostalim zemljama sa periodom zaštite autorskih prava od života autora plus 70 godina jer je njegov autor, Milan Kujundžić Aberdar, umro 1893, pre 133 godine.
