Prvoj ženi
Najpre Boga, odma zatim tebe,
Pa tek onda nebo ja spomenem,
Tvoj duh gromki, pa tvoja odvažnost —
Kad pomislim, u rastopljaj senem.
Šta bi bili, da tebe ne beše?
Bez čustvila drvo — pusto drvo,
Čkalj, kopriva, il' najdraži cvetak,
Bilo b' jedno — šta ščepame prvo.
Šta bi bili? Da l' besmrtni možda? —
Pa zar stena kadgod se koleba?
Ladne stene — mrdali bi samo,
A bez smrti — dakle i bez neba!
Mati! drskim tvojim okušajem,
Njim, zlo, dobro, što možemo znati,
Time jednim dostojna si navek,
Da te zovu svega sveta mati!
