Покондирена тиква/13
| ◄ Позорје 3. | Позорје 4. | Позорје 5. ► |
Позорје четврто
ФЕМА и САРА доведу ЕВИЦУ лепо накићену
САРА: Ово је мој рођак Светозар от Ружичић, који је ...
РУЖИЧИЋ (дигне руку): Стан'те! Ружица је цвећа царица. Кад је богиња Венус, или Афродита, Адонису јагњенце давала, раскрвави се од трња околостоећих ружа, и ружицу, која је бела донде била, у црвену претвори. Отуда моје име корен свој водит. Као што је пенородна Венус царица олимпијских богиња, тако је ружа царица пољских цветова, тако је име "Ружичић" цар на верху Парнаса, а Светозар светло озарјава име неувјадајемог Ружичића.
ФЕМА: (поклони се): Коми фо!
САРА: (Ружичићу) Госпоја от Мирич, за коју сам вам казивала да је врло нобл, особито што се јела тиче; а ово је мадамојзел Евица.
ФЕМА: Евицкен, Евицкен, то је њено право име.
РУЖИЧИЋ: (Евици) Здравствуј, цвете љубови, орошени струјом нимфа. Зефири Амора око твојих персију лете, и сјајнопуне очи твоје стрелу Купидону затупљајут (хода горе-доле).
САРА: Мамзел, артигкајт изискује да одговорите на курмахерај.
ФЕМА: Паорко, зар сам те мало воспитавала? Камо божур, комифо-ле сужес? Зар хоћеш довека да ме срамотиш?
ЕВИЦА: Верујте, мајко ...
ФЕМА: Пст! {Врти главом на њу.) Мама, мамицхен... Но, шта си хтела казати? Сан тундер, мамзел. Сан тундер.
ЕВИЦА: Ја нисам ништа разумела што је овај господин говорио.
РУЖИЧИЋ: Сестро Мелеагрова, богом преобрашчена в ћурку! Небеска хармонија из Ружичићевих усти прелива се.
САРА: (Феми на уво) Мало света има наша фрајлица.
ФЕМА: Не могу да говорим од једа. Јесте ли вид'ли какав ми компламент даје?
САРА: Да их оставимо саме, он ће њу јамачно дотерати, те ће јој се усладити нобилитет.
ФЕМА: Ху! Камо та срећа! Ја сам заиста несрећна мати.
САРА: Не старајте се ништа, ово је филозоф. (Ружичићу) Нас као старе персоне чека по један шољ кафе, ви се међутим унтерхалтујте.
ФЕМА: Евицкен, ти остајеш овдендер. Самосендер паметно владајдер. Шпректе писли француз, мамзел, шпректе писли француз. (Ружичићу) Коми фо!
РУЖИЧИЋ (поклони се).
|
Овај текст је у јавном власништву у Србији, Сједињеним државама и свим осталим земљама са периодом заштите ауторских права од живота аутора плус 70 година јер је његов аутор, Јован Стерија Поповић, умро 1856, пре 168 година.
|