Pokondirena tikva/13

Izvor: Викизворник
Idi na navigaciju Idi na pretragu

DEJSTVO DRUGO
◄   Позорје 3. Pozorje 4. Позорје 5.   ►

Pozorje četvrto


FEMA i SARA dovedu EVICU lepo nakićenu


SARA: Ovo je moj rođak Svetozar ot Ružičić, koji je ...

RUŽIČIĆ (digne ruku): Stan'te! Ružica je cveća carica. Kad je boginja Venus, ili Afrodita, Adonisu jagnjence davala, raskrvavi se od trnja okolostoećih ruža, i ružicu, koja je bela donde bila, u crvenu pretvori. Otuda moje ime koren svoj vodit. Kao što je penorodna Venus carica olimpijskih boginja, tako je ruža carica poljskih cvetova, tako je ime "Ružičić" car na verhu Parnasa, a Svetozar svetlo ozarjava ime neuvjadajemog Ružičića.

FEMA: (pokloni se): Komi fo!

SARA: (Ružičiću) Gospoja ot Mirič, za koju sam vam kazivala da je vrlo nobl, osobito što se jela tiče; a ovo je madamojzel Evica.

FEMA: Evicken, Evicken, to je njeno pravo ime.

RUŽIČIĆ: (Evici) Zdravstvuj, cvete ljubovi, orošeni strujom nimfa. Zefiri Amora oko tvojih persiju lete, i sjajnopune oči tvoje strelu Kupidonu zatupljajut (hoda gore-dole).

SARA: Mamzel, artigkajt iziskuje da odgovorite na kurmaheraj.

FEMA: Paorko, zar sam te malo vospitavala? Kamo božur, komifo-le sužes? Zar hoćeš doveka da me sramotiš?

EVICA: Verujte, majko ...

FEMA: Pst! {Vrti glavom na nju.) Mama, mamichen... No, šta si htela kazati? San tunder, mamzel. San tunder.

EVICA: Ja nisam ništa razumela što je ovaj gospodin govorio.

RUŽIČIĆ: Sestro Meleagrova, bogom preobraščena v ćurku! Nebeska harmonija iz Ružičićevih usti preliva se.

SARA: (Femi na uvo) Malo sveta ima naša frajlica.

FEMA: Ne mogu da govorim od jeda. Jeste li vid'li kakav mi komplament daje?

SARA: Da ih ostavimo same, on će nju jamačno doterati, te će joj se usladiti nobilitet.

FEMA: Hu! Kamo ta sreća! Ja sam zaista nesrećna mati.

SARA: Ne starajte se ništa, ovo je filozof. (Ružičiću) Nas kao stare persone čeka po jedan šolj kafe, vi se međutim unterhaltujte.

FEMA: Evicken, ti ostaješ ovdender. Samosender pametno vladajder. Šprekte pisli francuz, mamzel, šprekte pisli francuz. (Ružičiću) Komi fo!

RUŽIČIĆ (pokloni se).


Javno vlasništvo
Ovaj tekst je u javnom vlasništvu u Srbiji, Sjedinjenim državama i svim ostalim zemljama sa periodom zaštite autorskih prava od života autora plus 70 godina jer je njegov autor, Jovan Sterija Popović, umro 1856, pre 165 godina.