Pokondirena tikva/13
| ◄ Позорје 3. | Pozorje 4. | Позорје 5. ► |
Pozorje četvrto
FEMA i SARA dovedu EVICU lepo nakićenu
SARA: Ovo je moj rođak Svetozar ot Ružičić, koji je ...
RUŽIČIĆ (digne ruku): Stan'te! Ružica je cveća carica. Kad je boginja Venus, ili Afrodita, Adonisu jagnjence davala, raskrvavi se od trnja okolostoećih ruža, i ružicu, koja je bela donde bila, u crvenu pretvori. Otuda moje ime koren svoj vodit. Kao što je penorodna Venus carica olimpijskih boginja, tako je ruža carica poljskih cvetova, tako je ime "Ružičić" car na verhu Parnasa, a Svetozar svetlo ozarjava ime neuvjadajemog Ružičića.
FEMA: (pokloni se): Komi fo!
SARA: (Ružičiću) Gospoja ot Mirič, za koju sam vam kazivala da je vrlo nobl, osobito što se jela tiče; a ovo je madamojzel Evica.
FEMA: Evicken, Evicken, to je njeno pravo ime.
RUŽIČIĆ: (Evici) Zdravstvuj, cvete ljubovi, orošeni strujom nimfa. Zefiri Amora oko tvojih persiju lete, i sjajnopune oči tvoje strelu Kupidonu zatupljajut (hoda gore-dole).
SARA: Mamzel, artigkajt iziskuje da odgovorite na kurmaheraj.
FEMA: Paorko, zar sam te malo vospitavala? Kamo božur, komifo-le sužes? Zar hoćeš doveka da me sramotiš?
EVICA: Verujte, majko ...
FEMA: Pst! {Vrti glavom na nju.) Mama, mamichen... No, šta si htela kazati? San tunder, mamzel. San tunder.
EVICA: Ja nisam ništa razumela što je ovaj gospodin govorio.
RUŽIČIĆ: Sestro Meleagrova, bogom preobraščena v ćurku! Nebeska harmonija iz Ružičićevih usti preliva se.
SARA: (Femi na uvo) Malo sveta ima naša frajlica.
FEMA: Ne mogu da govorim od jeda. Jeste li vid'li kakav mi komplament daje?
SARA: Da ih ostavimo same, on će nju jamačno doterati, te će joj se usladiti nobilitet.
FEMA: Hu! Kamo ta sreća! Ja sam zaista nesrećna mati.
SARA: Ne starajte se ništa, ovo je filozof. (Ružičiću) Nas kao stare persone čeka po jedan šolj kafe, vi se međutim unterhaltujte.
FEMA: Evicken, ti ostaješ ovdender. Samosender pametno vladajder. Šprekte pisli francuz, mamzel, šprekte pisli francuz. (Ružičiću) Komi fo!
RUŽIČIĆ (pokloni se).
|
Ovaj tekst je u javnom vlasništvu u Srbiji, Sjedinjenim državama i svim ostalim zemljama sa periodom zaštite autorskih prava od života autora plus 70 godina jer je njegov autor, Jovan Sterija Popović, umro 1856, pre 168 godina.
|