Пређи на садржај

Погибија Ива капетана у Моровићу

Извор: Викизворник
Погибија Ива капетана у Моровићу
Писац: Народна песма
Ерлангерски рукопис старих српскохрватских народних песама
90. Песма Ерлангенског рукописа. Приредиле Мирјана Детелић, Снежана Самарџија и Лидија Делић



* * *


90.

Погибија Ива капетана у Моровићу


0001 [Н]и зорице ни бијела данка
0002 ни Даница звјезда на истоку,
0003 а покличе прибијела вила
0004 из лијепе, са Фрушке планине
0005 пак дозивље у равно Посавље
0006 по имену граду Моровићу,
0007 а на име Иву капетана:
0008 „Г[о]с[поди]не, капетане Иво,
0009 држи се данас, капетане Иво,
0010 на те иде многа турска војска,
0011 на те иде Осман паша с војском
0012 од лијепе Босне камените,
0013 од лијепа од града Мостара.“
0014 Али вели капетане Иво:
0015 „Мучи вило, грло ти зарасло!
0016 Докле ми је града Моровића
0017 и у граду Влашића ускока,
0018 не бојим се Турак['] Босанлија.“
0019 Јоште Иво у ријечи бјеше,
0020 стиже војска с Босне камените
0021 и пред војском паша Осман паша
0022 паке дође граду Моровићу.
0023 Био је града три бијела данка
0024 и погибе капетане Иво
0025 погуби га Боичићу Алија,
0026 Алија му и главу одсијече
0027 глава му се по Босуту ваља.
0028 Ал покличе прибијела вила
0029 са лијепе [са] Врушке планине
0030 те дозивље прико Сријема равна
0031 у Посавље граду Моровићу
0032 а на име Иву капетана:
0033 „А бога ти, Иво капетане,
0034 залуду ти љепота била
0035 и јунаштво у граду твојему
0036 кад ти се глава по Босуту ваља.“
0037 Јоште вила у ријечи била,
0038 полетише два црна гаврана
0039 од лијепа, од равна Посавља,
0040 од бијела града Моровића
0041 крвава им крила до рамена
0042 и кљунови до очију црних
0043 и крваве ноге до колина.
0044 Пак одоше прико Сријема равна,
0045 долетише граду Варадину
0046 пак падоше на кулу бијелу
0047 загракташе обадва заједно.
0048 Питао и' господине бане:
0049 „Откуда сте, два црна гаврана?
0050 Нисте ли, врани, од Моровића,
0051 не знате ли што за нашу војску,
0052 је ли здраво Иво капетане?“
0053 Али веле два црна гаврана:
0054 „Г[о]с[поди]не, Петре Варадинче,
0055 сва је војска махом изгинула
0056 погинуо капетане Иво
0057 у бијелу граду Моровићу,
0058 глава му се по Босуту ваља“.


Интервенције

бѣла (јат = ије)
звѣзда (јат = је)
i= и прiбѣла (јат = ије) (прибијела)
лѣпе (јат = ије)
сауруш'ке = са Фрушке
гсне = господине
и = ј (војска)
ѿ = од
с = з (зарасло)
е = је
ѡще = јоште
рѣчи (јат = ије)
бѣше (јат = је)
з = с (с Босне)
мие = ми је
боим = бојим
ћ = ђ (дође)
ѿсѣче (јат = ије)
прѣбѣла (јат = и; јат = ије)
за люду = залуду
лѣпота (јат = је)
цер'на = црна
их = им
сакратише = загракташе
сьедно = заједно
воска = војска

Напомене

Коментар

Епска песма. Вила упозорава Иву капетана на опасност од турске силе. Бојчић Алија одсече Иви главу, а гавранови односе вести о поразу варадинском бану.
Варијанте: Krstić 1984: F 2, 1, 2 − Gavran – glasonoša (donosi vesti s bojišta; javlja o nečijoj pogibiji): 152. Детелић 1996: 150-151. В. у ЕР песме бр. 86, 179.
Литература: Gezeman 1926/1982: 252-283; Шмаус 1937: 1-20; в. напомену уз песму 86.

Извори

Богишић, В. (1878/2003²). Народне пјесме из старијих највише приморских записа. Београд: СУД; Горњи Милановац: Лио.
Геземан, Г. (1925). Ерлангенски рукопис старих српскохрватских народних песама. Сремски Карловци: СКА.
Караџић, В. С. (1814–1815/1965). Мала простонародња славено-сербска пјеснарица (1814). Народна србска пјеснарица (1815). Сабрана дела Вука Караџића I (В. Недић). Београд: Просвета.
Караџић, В. С. (1818/1966). Српски рјечник (1818). Сабрана дела Вука Караџића II (П. Ивић). Београд: Просвета.
Караџић, В. С. (1821, 1853/1988). Српске народне приповијетке. Сабрана дела Вука Караџића III (М. Пантић). Београд: Просвета.
Караџић, В. С. (1841/1975). Српске народне пјесме I. Сабрана дела Вука Караџића IV (В. Недић). Београд: Просвета.
Караџић, В. С. (1845/1988). Српске народне пјесме II. Сабрана дела Вука Караџића V (Р. Пешић). Београд: Просвета.
Караџић, В. С. (1846/1988). Српске народне пјесме III. Сабрана дела Вука Караџића VI (Р. Самарџић). Београд: Просвета.
Караџић, В. С. (1849/1987). Српске народне пословице. Сабрана дела Вука Караџића IХ (М. Пантић). Београд: Просвета.
Караџић, В. С. (1852/1986–1987). Српски рјечник (1852). Сабрана дела Вука Караџића XI/1–2 (Ј. Кашић). Београд: Просвета.
Караџић, В. С. (1862/1986). Српске народне пјесме IV. Сабрана дела Вука КараџићаVII (Љ. Зуковић). Београд: Просвета.
Караџић, В. С. (1891–1902/1932–1936²). Српске народне пјесме V–IX. Државно издање (Љ. Стојановић). Београд: СКА.
Караџић, В. С. (1973–1974). Српске народне пјесме из необјављених рукописа Вука Стеф. Караџића I–IV (Ж. Младеновић – В. Недић). Београд: САНУ.
Милутиновић Сарајлија, С. (1833, 1837/1990). Пјеванија црногорска и херцеговачка (Д. Аранитовић). Никшић: Универзитетска ријеч.
Петрановић, Б. (1867–1870/1989). Српске народне пјесме из Босне и Херцеговине I–III (Н. Килибарда). Сарајево: Свјетлост.
Петровић Његош, П. (1846/1951). Огледало српско. Целокупна дјела V (Р. Бошковић – В. Латковић). Београд: Просвета.
Daničić, Gj. (1871). Poslovice. Zagreb: Knjižarnica Fr. Župana (Albrechta i Fiedlera).
Hӧrmann, K. (1888–1889/1990²). Narodne pjesme Muslimana u Bosni i Hercegovini I–II (Đ.
Buturović). Sarajevo: Svjetlost.Jukić, I. F. (1858). Narodne piesme bosanske i hercegovačke I. Piesme junačke. Osijek: Izdao O. Filip Kunić.
Kuhač, F. Š. (1878–1881). Južnoslavjenske narodne popievke I–IV. Zagreb.
Kukuljević Sakcinski, I. (1842–1847). Narodne pěsme puka hàrvatskoga. Različita děla IV. Zagreb: Tiskom kr. pov. ilir. n. tiskarne Ljudevita Gaja.
Kurelac, F. (1871). Jačke ili narodne pěsme prostoga i neprostoga puka hrvatskoga po župah Šoprunckoj, Mošonskoj i Želěznoj na Ugrih. Zagreb: Slovi Dragutina Albrechta.
Marjanović, L. (1864). Hrvatske narodne pjesme što se pjevaju u gornjoj Hrvatskoj Krajini I.Zagreb: Troškom i tiskom A. Jakića.
Vraz, S. (1839). Narodne pěsni ilirske I. Zagreb: Tiskom kr. pov. ilir. n. tiskarne Ljudevita Gaja.Zbornik, ZNŽOJS: Zbornik za narodni život i običaje Južnih Slavena. Zagreb: JAZU.
Zovko, I. (1888). Hercegovke i Bosanke: 100 najradije pjevanih ženskih pjesana I. Sarajevo: Tisak i naklada tiskare Spindler i Loschner.