О Македонији и Македонцима
О Македонији и Македонцима Писац: Стојан Протић |
I.→ |
О МАКЕДОНИЈИ
И
МАКЕДОНЦИМА
од
Стојана М. Протића
(прештампано из „Одјека“)
Ова је књига награђена
из књижевног фонда Илије М. Коларца
![](http://upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/6/62/Rule_Segment_-_Wave_-_40px.svg/40px-Rule_Segment_-_Wave_-_40px.svg.png)
![](http://upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/6/62/Rule_Segment_-_Wave_-_40px.svg/40px-Rule_Segment_-_Wave_-_40px.svg.png)
![](http://upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/6/62/Rule_Segment_-_Wave_-_40px.svg/40px-Rule_Segment_-_Wave_-_40px.svg.png)
![](http://upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/6/62/Rule_Segment_-_Wave_-_40px.svg/40px-Rule_Segment_-_Wave_-_40px.svg.png)
![](http://upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/6/62/Rule_Segment_-_Wave_-_40px.svg/40px-Rule_Segment_-_Wave_-_40px.svg.png)
![](http://upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/6/62/Rule_Segment_-_Wave_-_40px.svg/40px-Rule_Segment_-_Wave_-_40px.svg.png)
![](http://upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/6/62/Rule_Segment_-_Wave_-_40px.svg/40px-Rule_Segment_-_Wave_-_40px.svg.png)
![](http://upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/c/c2/Rule_Segment_-_Lozenge_5px_-_300px.svg/300px-Rule_Segment_-_Lozenge_5px_-_300px.svg.png)
БЕОГРАД
Штампарија К. С. Таушановића (Стара тел. ул. бр. 4)
1888.
страна
Прилично времена има већ како воде Срби и Бугари међу собом спор о Македонији. Историја тога спора сведочи да су га најпре изазвали Бугари својим претераним тежњама и зактевима. И редови ови, надамо се, посведочиће то. Управо може се рећи да су Срби обратили пажњу на то питање тек онда, кад су Бугари, у сувишној ревности својој почели дирати чак и у оно што очевидно није њихово, и кад су почели спорити чак да Срби живе и у Старој Србији. Нова литература бугарска, која се из пепела дигла тек од трећега деценијума овога века, сва је из реда заузета тим питањем и заражена том шовинистичком мишљу. Неке прилике, које имају свога основа у погодбама њихова препорађања и стихијама које су сложиле њихову народност и њихов језик, ишле су на руку развитку тога шовинизма.
У том је узорок што Бугари свој прави језик, и своју праву отаџбину и не испитују, но се само баве Македонијом и Шоповима. Тако је поникао факат, да док су они за педесет година наслагали читаву гомилу повремених издања и других списа о македонском говору, песмама и народу, ми имамо једва два три писца и једва 3—4 књиге о том. Чак и оно што имамо сведочи, како не само нисмо много и правилно мислили о том, но још и како смо толико индеферентни били у томе да су наша учена друштва и службени списи крстили именом бугарским оно, што рођени Македонци и нама самим изнета факта тврде да није бугарско. Отуда је дошло да нам сад поједини Бугари причају и то, како у Македонији нема ни помена о Србима, као што чини г. Бопчев у Варшавском Дневнику.
Кад је на тај начин ово питање већ изнето на дневни ред; кад га Бугари већ једнако потржу, па чак и пред Јевропу с њим једнако истрчавају, као што сведочи и позната књига секретара бугарскога Егзархата „La Macédoine“ и нови митинзи и петиције; кад и по признању самих Бугара овај наш спор неће тако лако и тако брзо да се сврши (види писма о Македонији Бопчева у Варшав. Дневнику); кад и познати слависта Ламански увиђа да се преко тога спора и питања не може лако претрчати - онда је право и дужност нам је да и ми живље уђемо у борбу. И ако нећемо, као што и не треба, да се залећемо онако као Бугари, а оно бар да сузбијамо и одбијамо њихове претераности и неосноване поставке, које, као што ћемо видети, иду чак тако далеко да и саму науку кваре, коче и злоупотребљавају...
Такве мисли су и нас нагнале да узмемо перо, и да о овом заиста тугаљивом питању и ми кажемо коју реч. Још напред изјављујемо да ни из далека не претендујемо да свестрано и потпуно претресемо ово питање, које има да решава и етнографија, и историја, и лингвистика, па, на послетку, и политика. Ми ћемо се ограничити више мање само на неке критичке примедбе онога што је до сад о том рађено, а нашим научницима и Академији оставићемо (ако они немају преча посла?!), да скупљањем нове грађе са свом озбиљношћу и научношћу уђу у прави посао и израде га онако као што су Вук и Даничић свој посао урадили.
страна
страна
![]() |