О Македонији и Македонцима/Читаоцима

О Македонији и Македонцима
Писац: Стојан Протић
Читаоцима

ЧИТАОЦИМА

Предајући читаоцима у руке ову расправицу о Македонији и Македонцима, сматрамо за дужност рећи неколико речи овде и дати нека мала објашњења читаоцима.

Цео посао овај рађен је на брзу руку и у врло неповољним приликама, те је с тога по што шта морало остати непотпуно, а лако је могућно да се овде онде поткрао и по који нетачан израз, премда мислим да се крупнијих, стварних омашака неће наћи. Где сам за време штампања у листу опазио, да је што пропуштено или омашено, ја сам при одштампавању исправио колико се могло без великога мењања. Разуме се да је, ипак, морало остати доста непотпуности, па ће се извесно наћи да ни материјал сав није са свим систематски распоређен. Разлог томе је у самом начину рада, јер се писало с честим прекидима, за сваки број „Одјека“, а није цео посао у једанпу био израђен. У том је и разлог, што нисам могао за овај посао употребити ни сав материјал, који је растурен по разним журналима и списима и који је ваљало тек истраживати и сређивати. Нарочито се нисам могао користити неколиким новијим радовима: Васиљевскога, Розена и т. д.

С истих разлога је морао до даљих прилика изостати и цео један чланак: о раду Бугара у Македонији и њиховим школама онамо. За сад упућујем читатеље, који би се тим интересовали, на чланак о бугарским школама у Македонији, у априлској свесци „Отаџбине“ од ове године, а овде наводим о том, по Драганову, још и ова факта:

Године 1887. у Македонији је било: 250 основних школа са 14.825 ученика, 287 учитеља и 41 учитељицом. Од овога броја 187 школа издржавају месне општине а 63 бугарски егзархат у Цариграду. Осим тога има још 21 средња школа са 1147 ученика и 70 наставника, од којих су 53 Бугара, а остало највише Руси (10) и Турци (5). Србина нема ни једног. У овај рачун, вели Драганов, не улазе српске школе у Скопљанском санџаку и Косовском вилајету.

На Митров дан 1888.

С. М. П.