Отмица/8
| ◄ ПОЈАВА VII | ПОЈАВА VIII | ПОЈАВА I ► |
ПОЈАВА VIII
(Милић и чича Новак долазе)
МИЛИЋ (брзо): Ево их на окупу. Љубе се! Гледај. чича Новаче, твоју бруку.
МИЛИЦА (уплашено): Тешко мени, мој отац!
НОВАК: Ту ли смо, ћери! Ја мислим, ти си у послу, а оно са момком у селу, ашикујеш.
МИЛИЦА: Бабо!...
НОВАК: Ћут! (Радоју). Шта ти мислиш са овом девојком, кад је мамиш?
РАДОЈЕ: Прости ми, чича Новаче , ама ја без ње не могу, па то ти је! Ако хоћеш, дај ми је на лепо! Не ћеш ли... Боги ми...
НОВАК: Шта, још претиш? Место да молиш!
РАДОЈЕ: Бојим, нећеш ми је дати, јер сам саморан.
НОВАК: А ко ти је то казао? Само то није ред, да ми кришом заводиш довојку. Дођи, па проси, а не да ми образ каљате.
РАДОЈЕ: E, чича Новаче, овако ти хvала (скида калпак и љуби га у руку) само кад се не срдиш, а ето мојих сутра до тебе, да је просе!
НОВАК: Тако, то ми је мило! А Сад, Миљо, кући. Треба да се срдим, ал кад већ не може друкче бити, онда праштам. Пољуби руку. (Милица га пољуби у руку).
МИЛИЋ: Шта је ово сад? Зар ти, чича Новаче, обрече девојку мени, па сад другоме.
НОВАК: Ја ти је нисам обреко, него сам казао, кад девојка приспе за удају, а ти дођи, па је проси. А ето, она воле Радоја, па ја не могу силом.
МИЛИЋ (пева):
Куд с' окренем, куд погледам,
Несрећа ме гони свуд,
Па и овај чича Новак
Као да је доста луд!
РАДОЈЕ:
Хоћеш да ми отмеш мому
Сад си видо свему крај.
МИЛИЦА:
Ти си до сад за мном трчо
А сад више нећеш знај.
МИЛИЋ:
Боже благи, зар да тако
Мојих нада прође сан.
А на њу сам помишљао
Сваке ноћи, сваки дан.
РАДОЈЕ и МИЛОЈЕ: Док си читав, ид одавде!
СТАНОЈКА и МИЛИЦА: Свршио си посо свој!
МИЛИЋ: Освета ми још остаје!
РАДОЈЕ и МИЛОЈЕ: Ил ћеш добит грдан бој.
МИЛИЋ: Платиће те за то мени!
СВИ: Ил ћеш добит грдан бој!
(гурају га, он диго песницу)
Напоље! Напоље!
ЧИЧА НОВАК: Ха, ха, ха!
(Завеса).
|