Ожалошћена породица/35

Извор: Викизворник
Иди на навигацију Иди на претрагу

ТРЕЋИ ЧИН
◄   ПОЈАВА V ПОЈАВА VI ПОЈАВА VII   ►

ПОЈАВА VI

АДВОКАТ, ПРЕЂАШЊИ

АДВОКАТ (долази споља): А! Гости су још овде?
АГАТОН: А, не! Растерао сам их ја све. Ено их по собама, пакују се. Рекао сам им одлучно: Незаконито сте ушли у кућу, немојте незаконитим средствима да вас избацујемо, него 'ајде свако својој кући!
АДВОКАТ: То сте добро урадили.
АГАТОН: Умем ја то, а и морам се наћи при руци нашој рођаки. Она је добра и скромна девојка, не би она умела да се носи са алама и вранама, а тетка је стара, слаба, није то за њу.
АДВОКАТ: Па да!
АГАТОН: Стога смо се споразумели: она да се усели у ову велику кућу, а ја са Симком у ону њихову, малу; да будемо ту, да им се нађемо.
АДВОКАТ: А то сте се већ споразумели?
АГАТОН: Па да. Она је, додуше, рекла да ће разговарати са вама, али ја не видим шта има ту да разговарате. То је тако проста ствар; не могу тек две женске остати саме у оволикој кући. Друго је то доцније кад се ви уселите у кућу.
АДВОКАТ (изненађен): Како: кад се ја уселим у кућу!
АГАТОН: Па доцније, има дотле времена.
АДВОКАТ: Али, молим вас, објасните ми како то мислите: кад се ја уселим у кућу?
АГАТОН: Па не мислим ја онако да се уселите, него кад се венчате.
АДВОКАТ: Ко да се венча; с ким да се венчам?
АГАТОН: Па да се венчате; разуме се, не са Симком.
СИМКА: Ју, црни Агатоне!
АДВОКАТ: Молим вас, будите јаснији. Ја желим да знам шта ви то говорите; о чему говорите; с киме да се венчам?
АГАТОН: Па мислим са овом нашом рођаком.
АДВОКАТ: Али како можете, како смете, ко вам је то казао?
АГАТОН: То се не казује; то се онако позна. О, имам ја за то добар нос.
АДВОКАТ: Али, по чему сте ви то могли закључити? То је глупост, то је ваша измишљотина. Ни по чему ви нисте могли тако нешто закључити.
СИМКА: Е, па позна се то, господине. Ето малопре кад смо с њом говорили о томе, поцрвене дете као кувани рак.
АДВОКАТ (згранут): Како, ви сте говорили с њом о томе?
АГАТОН: Разуме се!
АДВОКАТ: Али ко вас је овластио да водите такве разговоре?
АГАТОН: Што да ме овлашћује ко, кад је то моја дужност и брига?
АДВОКАТ: Ја вам забрањујем, господине, да водите такве разговоре!
АГАТОН: Па ја...
АДВОКАТ: Ја вас молим ни речи више!
АГАТОН: Сасвим! Симка, пази о томе ни речи више; кад буде време, ја ћу то већ...(Адвокату.) Оставите ви мени, кад буде време, ја ћу већ...
АДВОКАТ: Разумите већ једанпут, господине, не остављам ја вама ништа. И не мислим ја на тако што, разумете ли, и не мислим! (Шчепа се за косу.) И још и њој сте говорили; могу мислити колико је то увредило у тренутку највеће жалости. Ви јој се морате извинити... не, не, ја ћу јој се извинити, ја ћу јој се извинити.
АГАТОН: Али немате шта, ја сам то врло пажљиво, родитељски.
АДВОКАТ: Не, не, ја јој се морам извинити. Не бих хтео да она помисли још...
АГАТОН: Добро, нека тако буде! Иди, Симка, зови девојку. Реци јој да дође овамо, ал' немој јој о тој ствари ништа говорити; то ћу већ ја.
СИМКА (оде).
АДВОКАТ: Али нећете, забога; јесам ли вам рекао: нећете ништа и никад говорити о томе.
АГАТОН: Па да, док траје жалост.
АДВОКАТ: Ви ме већ изводите из стрпљења! Ни кад престане жалост, разумете ли, ни кад престане жалост. Ја се уопште нећу женити, не мислим се женити.
АГАТОН: Нисам се ни ја мислио женити, али знате како је. Иде човек равним путем, иде, иде, иде, па кад се најмање нада, нагази на камен и спотакне се. Тако сам се и ја, видите, спотакао о ову моју Симку.
АДВОКАТ (не слушајући га): Да, да...
АГАТОН: Човек не зна шта га чека у животу.


Јавно власништво
Овај текст је у јавном власништву у Србији, Сједињеним државама и свим осталим земљама са периодом заштите ауторских права од живота аутора плус 70 година јер је његов аутор, Бранислав Нушић, умро 1938, пре 81 година.