Ожалошћена породица/36

Извор: Викизворник
Иди на навигацију Иди на претрагу

ТРЕЋИ ЧИН
◄   ПОЈАВА VI ПОЈАВА VII ПОЈАВА VIII   ►

ПОЈАВА VII

СИМКА, ДАНИЦА, ПРЕЂАШЊИ

АГАТОН: 'Оди овамо, дете, треба да проговоримо са господином адвокатом.
АДВОКАТ: Немамо шта да проговоримо; имам само да се извиним госпођици.
ДАНИЦА: Мени?
АГАТОН: Да, ја сам, знаш, разговарао са њим о оној ствари.
АДВОКАТ: Али, господине, ја вас молим ућутите. Разумете једанпут, ни речи више! (Даници.) Господин је узео себи слободу да, ни од кога овлашћен, говори о извесним стварима.
ДАНИЦА: Ја сам господина молила да ме поштеди.
АДВОКАТ: Ја не бих желео да ви то можда тумачите... господинови разговори немају никакве везе са мном; ја сам далеко од тога и ја сам господина молио да ми не помиње такве ствари, али изгледа ми да господин не увиђа...
АГАТОН: Увиђам, како да не увиђам, и нећу више ни проговорити. Ја сам то само онако: она ми је род, а остала сама девојка, а ви сте честит, млад човек, а видим допадате јој се.
ДАНИЦА (очајно). Али ко вам је то казао?
АГАТОН: А видим и она се вама допада.
АДВОКАТ: Господине, ја то вама нисам никад казао.
АГАТОН: Па рекох... ал' ето, и сам увиђам да нема смисла говорити за време жалости. Симка, ни речи више о томе!
СИМКА: Боже, сачувај!
АГАТОН: А на мене немојте се љутити, то су моје добре намере, моје родитељске бриге.
АДВОКАТ (окреће му леђа, Даници): Потребни су ми, госпођице, извесни подаци које ми тражи старатељски судија. Ви ми их, вероватно, неби могли дати, али госпођа тетка... Молим вас, дакле, да пређемо на тај разговор.
АГАТОН: Најбоље је да пређемо на тај разговор.
АДВОКАТ: Би ли могли звати госпођу тетку?
ДАНИЦА: Она је слаба, ако би били добри да пређемо тамо, к њој?
АГАТОН: Па да, можемо тамо прећи.
АДВОКАТ (Агатону): Ви нам нисте потребни.
АГАТОН: Молим, како ви кажете. Уосталом, ја сам ту, па кад вам устребам, а ви ме зовите.
АДВОКАТ (полазећи за Даницом): Будите спокојни, нећемо вас узнемиравати.
АГАТОН (кад су Даница и адвокат већ на вратима): А, овај, по оној ствари немојте ништа говорити пред тетком; то оставите мени.
АДВОКАТ (врати се узбуђен): Али, господине, хоћете ли већ једанпут умукнути!
АГАТОН: Па да, зато баш и кажем: не треба говорити о томе!
АДВОКАТ (диже очајно руке и одлази).


Јавно власништво
Овај текст је у јавном власништву у Србији, Сједињеним државама и свим осталим земљама са периодом заштите ауторских права од живота аутора плус 70 година јер је његов аутор, Бранислав Нушић, умро 1938, пре 81 година.