Немања/40
| ←Шести призор | Немања Писац: Јован Суботић СЕДМИ ПРИЗОР |
Осми призор→ |
СЕДМИ ПРИЗОР
КНЕЗ ВЛАДИМИР (сам):
Круна, престол, чудне су то ствари
Може глава ма како бит’ мудра,
Може рука ма како бит’ снажна:
Златну круну кад она не носи,
Кад се ова с престола не пружа,
Сва је мудрост само празна слама,
Сва је снага само крта врба.
Јер једна реч из уста с престола,
Па ма слабо дете је изрекло,
Ил’ је женске устне пропустиле,
Најмудрију главу надмудрује,
Најснажнију десницу обара...
Златна круна право ј’ свемогућство.
Што год хоћеш, то имати можеш,
Ил’ ће ти га добра воља дати,
Или сила силом набавити.
Као јарко сијаш се сунашце,
Свак ти с’ клања као малом Богу,
У очима жељу ти разбира,
Главу своју за твоју ће дати.
Што ко има, од тебе га има,
Шта ко јесте, ти га тим учини:
Све је твоје, ти си све у свему!
Па ко да је себи не пожели,
Који снагу осећа добит’ је?...
Златна круно, жељо над жељама,
Не иди ми данас изпред ока,
Да ти лице снагу ми удвоји,
Па ћемо се на скоро сдружити,
Да до смрти верно другујемо.
|