Nemanja/40
| ←Šesti prizor | Nemanja Pisac: Jovan Subotić SEDMI PRIZOR |
Osmi prizor→ |
SEDMI PRIZOR
KNEZ VLADIMIR (sam):
Kruna, prestol, čudne su to stvari
Može glava ma kako bit’ mudra,
Može ruka ma kako bit’ snažna:
Zlatnu krunu kad ona ne nosi,
Kad se ova s prestola ne pruža,
Sva je mudrost samo prazna slama,
Sva je snaga samo krta vrba.
Jer jedna reč iz usta s prestola,
Pa ma slabo dete je izreklo,
Il’ je ženske ustne propustile,
Najmudriju glavu nadmudruje,
Najsnažniju desnicu obara...
Zlatna kruna pravo j’ svemogućstvo.
Što god hoćeš, to imati možeš,
Il’ će ti ga dobra volja dati,
Ili sila silom nabaviti.
Kao jarko sijaš se sunašce,
Svak ti s’ klanja kao malom Bogu,
U očima želju ti razbira,
Glavu svoju za tvoju će dati.
Što ko ima, od tebe ga ima,
Šta ko jeste, ti ga tim učini:
Sve je tvoje, ti si sve u svemu!
Pa ko da je sebi ne poželi,
Koji snagu oseća dobit’ je?...
Zlatna kruno, željo nad željama,
Ne idi mi danas izpred oka,
Da ti lice snagu mi udvoji,
Pa ćemo se na skoro sdružiti,
Da do smrti verno drugujemo.
|