Немања/39

Немања
Писац: Јован Суботић
ШЕСТИ ПРИЗОР

ШЕСТИ ПРИЗОР

КНЕЗ РАДИВОЈ (с једним другом долази и клања се):
Светли краљу, поздрав ти доносим
Од нашега јасног поглавара.
Војску си му у земљу увео,
Коју му је отац оставио,
Да је држи, и да од ње живи,
А узрока то чинити не маш.
Него те је лепо поздравио,
Да изведеш из земље му војску
Да с’ оставиш крвава раздора,
А он ће те увек поштовати
Као свога дома старешину,
Који србску златну круну носи.
КНЕЗ ВЛАДИМИР:
Светла круно, не слушај га даље.
Није вредно с’ њима говорити,
Док им силу из руке не узмеш.
А овога старог неверника,
Који с војском на свог краља иде,
Па пред очи јошт' њему долази,
Ту задржи, и окуј неверу,
Па му суди, кад друге побијеш.
КРАЉ:
Право имаш! (К кнезовима) Вод’те га одавдје.
(Другу кнеза Радивоја.)
А ти с’ натраг бунтовником врати
И кажи им, шта им заповедам.
Нека сваки одпаше оружје.
И нек дође да ми се поклони,
Па ћу свима опростит’ неверу,
И за своју децу признаћу их.
А неверном њином вођи кажи,
Или нек се у град Клобук врати,
Ил’ нек бега куд га очи воде,
Јер за њ' нејма у краља милости.
(Онај оде.)
(Кнезу Владимиру.)
Владимире, ти уреди војску,
А ја идем, да с’ за бој преправим.
(Оде.)

Овај текст је у јавном власништву у Србији, Сједињеним државама и свим осталим земљама са периодом заштите ауторских права од живота аутора плус 70 година јер је његов аутор, Јован Суботић, умро 1886, пре 138 година.