Немања/41
< Немања
| ←Седми призор | Немања Писац: Јован Суботић ОСМИ ПРИЗОР |
Девети призор→ |
ОСМИ ПРИЗОР
Чуч долази.
КНЕЗ ВЛАДИМИР:
Весео си, добро дош’о, Чуче !
ЧУЧ:
Јошт' бих мог’о бити веселији;
Ал’ м’ утече у Рашку кнегиња.
КНЕЗ ВЛАДИМИР:
Је с’ добио старога Бошњака?
ЧУЧ:
Само справљај злато обећано.
КНЕЗ ВЛАДИМИР:
И ког јоште?
ЧУЧ:
И кћерку његову.
КНЕЗ ВЛАДИМИР:
Зар је и кћер имао?
ЧУЧ:
Красоту!
КНЕЗ ВЛАДИМИР:
Сотим боље!
ЧУЧ:
И кћер Крусићеву!
КНЕЗ ВЛАДИМИР (весео):
Чуче!
ЧУЧ:
Брате Чуче!
КНЕЗ ВЛАДИМИР (насмеши се):
Претрпи се
Мало, док ти крстни лист извадим. —
Сад их дај ком’ да их добро чува,
А кад овај бој срећно свршимо,
Онда ћемо рачун прегледати,
Па ћу т’ дати, што ти дават’ имам.
ЧУЧ:
Хеј Немањо, жив те Бог убио,
Што си јуче мени утекао,
Кад и тако данас гинут’ мораш.
(Вртећи главом оде.)
|