Народне песме и игре у околини Бујановца

Додај везе
Извор: Викизворник

Народне песме и игре у околини Бујановца, Етнографски институт САНУ, Београд, 1980.

COBISS.SR-ID - 39383303 (https://plus.sr.cobiss.net/opac7/bib/39383303)

А) МУЗИЧКА ТРАДИЦИЈА СРПСКОГ СТАНОВНИШТВА[уреди]

I. Обредне и обичајне песме и игре[уреди]

1. Календарсхе песме и игре[уреди]

а) Песме и игре зимског циклуса[уреди]

Песме и игре зимског циклуса заступљене су само једним примером. То је песма која се пева на Бадње вече, за коју, и поред тврђења казивача да је везана искључиво за ту прилику, мислимо (судећи по тексту) да је општије примене. Осим ње пронашли смо и изесне остатке обреда "сировара", (детаљан опис обреда налазк се у одељку Остаци игара везаних за обреде, док је музика која је за њега била везана, потпуно заборављена.

б) Песме и игре пролећног циклуса[уреди]

У песме и игре овог циклуса убрајају се следеће: копачке (за које је проф. Васиљевић рекао да започињу пролећну сезону), против града и лазаричке.

в) Песме летњег циклуса[уреди]

У ову групу се убрајају: пчелске, додолске и жетварске песме. Пчелске песме су заступљене само једним примером. „Ројење пчела је, по народном веровању, најбољи знак да је почело лето. Приликом хватања пчелињег роја на дрвету око куће, у воћњаку или забрану, певају се песме мађијског карактера, тзв. пчелиње песме. Под граном на којој се ухвати рој подноси се празна трмка (кошница) замирисана матичњаком или босиоком да у њу сиђе матица и поведе свој рој за собом[1].“

За разлику од лазаричког обреда, који је сачувао и кореографске и музичке елементе, код додолског обреда сачуване су само додолске песме, док је од кореографских елемената остао само скок и окрет (детаљан опис обреда налази се у одељку Остаци игара везаних за обреде).

Жетварсхе песме завршавају циклус летњих песама. Некада су биле обредне, али се данас њихов обредни карактер изгубио. Певале су се почев од поласка на њиву, током рада, све до поласка кући. Многе од њих су испуњене љубавним осећањима па се певају и као љубавне и свадбене. Под утицајем све веће примене механизације у обављању сеоских послова (употреба жетелице) опе престају да буду везане за процес рада и углавном се изводе на „крчми" — гозби којом се завршава жетва.

д) Песме јесењег циклуса[уреди]

У песме јесењег циклуса убрајају се песме које се певају на „предилкама". „Предилке" („седењке") јесу радни, претежно женски скупови, који почињу од 19. агвуста (у народу познатог празника Преображење) и трају до зиме.

2. Некалендарске песме[уреди]

а) „Стрижбајске" песме[уреди]

„Стрижбајске" песме се изводе уз обичај познат у народу под називом „стрижба", а то је породично весеље поводом првог шишања новорођеног детета. Обавља га кум који је крстио дете. „Овај обичај обележавао је завршетак циклуса обреда увођења детета у породичну и сеоску заједницу.[2]”

б) „Свадбарске" песме[уреди]

Свадба је једиа од најлепших, најстаријих и највише извођених обреда. Изводи се током целе године, али је сеоско становништво одгајкпда обавља у јесен, када је после убране летине економски најјаче. „Свадбени церемонијал је читава сељачка опера која започиње у зору, а негде и раније, па траје по неколико дана. Поваздан звони кућа од песама, шале и смеха, а највише код сватова у гостинској соби."[3]

По месту где се певају, а и по садржају, „свадбарске" песме се могу поделити на песме које се изводе у току припремања свадбе (у момачком и девојачком дому) и на оне које се изводе на самој свадби. Велика је садржинска разлика између песама које се певају у момачком и девојачком дому. Док су прве испуњене радошћу (песме бр. 49а, 61), друге обилују извесним носталгичним елементима (песме бр. 49б, 59, 62). На свадби се изводе песме различитог садржаја и одражавају разна расположења. Док иду по „снашку", сватови певају: Сву ноћ одим ништа не наодим, а на зору невеста си нађох (песма бр. 66) и многе друге песме у којима се огледа њихово весело расположоње. И довођење „снашке" у нови дом пропраћено је песмом (песма бр. 58). Многе песме садрже и хумористичке елементе. Један од њих се односи и на некадашњи обичај да се девојке удају за много млађе момке (песма бр. 68).

в) Успаванке[уреди]

Као што и сам назив каже, управанке се певају кад се успављују — „унишавају“ деца. Још Вук је записао да су оне код српског народа веома ретке. Да ли из стида или веровања да то „не слути на добро" и људи у околини Бујановца ретко су нам их певали.

д) „Службарске" песме[уреди]

„Службарске (славске) песме су пригодне, тј. везане су за славу — пагански обичај који је под своје окриље узела црква. За њих би, због тога што се слава слави сваке године у исто време, скоро могли рећи да припадају календарским песмама.

II Права (чиста) лирика[уреди]

а) Љубавне песме[уреди]

Љубавне песме су најизразитији пример праве лирике. "Наша народна поезија има много песама о љубави. Оне су најлепше од свих, најтоплије, најнежније и најдирљивије. У њима се износи љубав онаква каква се јавља у животу, у доба хад су песме настале. То је поетски реализам, сјајно стиховање, понегде мало идеалисано, с танким слојем романтичког варака. Љубав се у народној поезији показује у разним врстама и неједнаким ступњевима. Она је, како каже једна арапска изрека, час у осмеху, потом у речи, па у обећању, најпосле у љубавном састанку." (Ј. Продановић).

б) Момачке песме[уреди]
в) Девојачке песме[уреди]
г) Чобанске песме[уреди]
д) Печалбарске песме[уреди]
ђ) Песме у ору[уреди]

У песмама у ору или, како их у лругим храјевима иазивају, игре с певањем, синтезом музике, поезије и покрета, најјасније се изражава синкретичност и веза са обредном лириком.

III Песме eпског сaдржаја[уреди]

Референце[уреди]

  1. ↑ Миодраг А. Васиљевић, Народне мелодије лесковачког краја, Београд 1960.
  2. ↑ Видосава Николић-Стојанчевић. Врањско поморавље, Београд 1974.
  3. ↑ Миодраг А. Васиљевић, Народне мелодије лесковачког краја. Београд 1960.
Преузето из „https://sr.wikisource.org/w/index.php?title=Народне_песме_и_игре_у_околини_Бујановца&oldid=121934”