Narodne pesme i igre u okolini Bujanovca

Dodaj veze
Izvor: Викизворник

Narodne pesme i igre u okolini Bujanovca, Etnografski institut SANU, Beograd, 1980.

COBISS.SR-ID - 39383303 (https://plus.sr.cobiss.net/opac7/bib/39383303)

A) MUZIČKA TRADICIJA SRPSKOG STANOVNIŠTVA[uredi]

I. Obredne i običajne pesme i igre[uredi]

1. Kalendarshe pesme i igre[uredi]

a) Pesme i igre zimskog ciklusa[uredi]

Pesme i igre zimskog ciklusa zastupljene su samo jednim primerom. To je pesma koja se peva na Badnje veče, za koju, i pored tvrđenja kazivača da je vezana isključivo za tu priliku, mislimo (sudeći po tekstu) da je opštije primene. Osim nje pronašli smo i izesne ostatke obreda "sirovara", (detaljan opis obreda nalazk se u odeljku Ostaci igara vezanih za obrede, dok je muzika koja je za njega bila vezana, potpuno zaboravljena.

b) Pesme i igre prolećnog ciklusa[uredi]

U pesme i igre ovog ciklusa ubrajaju se sledeće: kopačke (za koje je prof. Vasiljević rekao da započinju prolećnu sezonu), protiv grada i lazaričke.

v) Pesme letnjeg ciklusa[uredi]

U ovu grupu se ubrajaju: pčelske, dodolske i žetvarske pesme. Pčelske pesme su zastupljene samo jednim primerom. „Rojenje pčela je, po narodnom verovanju, najbolji znak da je počelo leto. Prilikom hvatanja pčelinjeg roja na drvetu oko kuće, u voćnjaku ili zabranu, pevaju se pesme mađijskog karaktera, tzv. pčelinje pesme. Pod granom na kojoj se uhvati roj podnosi se prazna trmka (košnica) zamirisana matičnjakom ili bosiokom da u nju siđe matica i povede svoj roj za sobom[1].“

Za razliku od lazaričkog obreda, koji je sačuvao i koreografske i muzičke elemente, kod dodolskog obreda sačuvane su samo dodolske pesme, dok je od koreografskih elemenata ostao samo skok i okret (detaljan opis obreda nalazi se u odeljku Ostaci igara vezanih za obrede).

Žetvarshe pesme završavaju ciklus letnjih pesama. Nekada su bile obredne, ali se danas njihov obredni karakter izgubio. Pevale su se počev od polaska na njivu, tokom rada, sve do polaska kući. Mnoge od njih su ispunjene ljubavnim osećanjima pa se pevaju i kao ljubavne i svadbene. Pod uticajem sve veće primene mehanizacije u obavljanju seoskih poslova (upotreba žetelice) ope prestaju da budu vezane za proces rada i uglavnom se izvode na „krčmi" — gozbi kojom se završava žetva.

d) Pesme jesenjeg ciklusa[uredi]

U pesme jesenjeg ciklusa ubrajaju se pesme koje se pevaju na „predilkama". „Predilke" („sedenjke") jesu radni, pretežno ženski skupovi, koji počinju od 19. agvusta (u narodu poznatog praznika Preobraženje) i traju do zime.

2. Nekalendarske pesme[uredi]

a) „Strižbajske" pesme[uredi]

„Strižbajske" pesme se izvode uz običaj poznat u narodu pod nazivom „strižba", a to je porodično veselje povodom prvog šišanja novorođenog deteta. Obavlja ga kum koji je krstio dete. „Ovaj običaj obeležavao je završetak ciklusa obreda uvođenja deteta u porodičnu i seosku zajednicu.[2]”

b) „Svadbarske" pesme[uredi]

Svadba je jedia od najlepših, najstarijih i najviše izvođenih obreda. Izvodi se tokom cele godine, ali je seosko stanovništvo odgajkpda obavlja u jesen, kada je posle ubrane letine ekonomski najjače. „Svadbeni ceremonijal je čitava seljačka opera koja započinje u zoru, a negde i ranije, pa traje po nekoliko dana. Povazdan zvoni kuća od pesama, šale i smeha, a najviše kod svatova u gostinskoj sobi."[3]

Po mestu gde se pevaju, a i po sadržaju, „svadbarske" pesme se mogu podeliti na pesme koje se izvode u toku pripremanja svadbe (u momačkom i devojačkom domu) i na one koje se izvode na samoj svadbi. Velika je sadržinska razlika između pesama koje se pevaju u momačkom i devojačkom domu. Dok su prve ispunjene radošću (pesme br. 49a, 61), druge obiluju izvesnim nostalgičnim elementima (pesme br. 49b, 59, 62). Na svadbi se izvode pesme različitog sadržaja i odražavaju razna raspoloženja. Dok idu po „snašku", svatovi pevaju: Svu noć odim ništa ne naodim, a na zoru nevesta si nađoh (pesma br. 66) i mnoge druge pesme u kojima se ogleda njihovo veselo raspoložonje. I dovođenje „snaške" u novi dom propraćeno je pesmom (pesma br. 58). Mnoge pesme sadrže i humorističke elemente. Jedan od njih se odnosi i na nekadašnji običaj da se devojke udaju za mnogo mlađe momke (pesma br. 68).

v) Uspavanke[uredi]

Kao što i sam naziv kaže, upravanke se pevaju kad se uspavljuju — „unišavaju“ deca. Još Vuk je zapisao da su one kod srpskog naroda veoma retke. Da li iz stida ili verovanja da to „ne sluti na dobro" i ljudi u okolini Bujanovca retko su nam ih pevali.

d) „Službarske" pesme[uredi]

„Službarske (slavske) pesme su prigodne, tj. vezane su za slavu — paganski običaj koji je pod svoje okrilje uzela crkva. Za njih bi, zbog toga što se slava slavi svake godine u isto vreme, skoro mogli reći da pripadaju kalendarskim pesmama.

II Prava (čista) lirika[uredi]

a) Ljubavne pesme[uredi]

Ljubavne pesme su najizrazitiji primer prave lirike. "Naša narodna poezija ima mnogo pesama o ljubavi. One su najlepše od svih, najtoplije, najnežnije i najdirljivije. U njima se iznosi ljubav onakva kakva se javlja u životu, u doba had su pesme nastale. To je poetski realizam, sjajno stihovanje, ponegde malo idealisano, s tankim slojem romantičkog varaka. Ljubav se u narodnoj poeziji pokazuje u raznim vrstama i nejednakim stupnjevima. Ona je, kako kaže jedna arapska izreka, čas u osmehu, potom u reči, pa u obećanju, najposle u ljubavnom sastanku." (J. Prodanović).

b) Momačke pesme[uredi]
v) Devojačke pesme[uredi]
g) Čobanske pesme[uredi]
d) Pečalbarske pesme[uredi]
đ) Pesme u oru[uredi]

U pesmama u oru ili, kako ih u lrugim hrajevima iazivaju, igre s pevanjem, sintezom muzike, poezije i pokreta, najjasnije se izražava sinkretičnost i veza sa obrednom lirikom.

III Pesme epskog sadržaja[uredi]

Reference[uredi]

  1. ↑ Miodrag A. Vasiljević, Narodne melodije leskovačkog kraja, Beograd 1960.
  2. ↑ Vidosava Nikolić-Stojančević. Vranjsko pomoravlje, Beograd 1974.
  3. ↑ Miodrag A. Vasiljević, Narodne melodije leskovačkog kraja. Beograd 1960.
Preuzeto iz „https://sr.wikisource.org/w/index.php?title=Народне_песме_и_игре_у_околини_Бујановца&oldid=121934”