Narodne pesme i igre u okolini Bujanovca

Narodne pesme i igre u okolini Bujanovca, Etnografski institut SANU, Beograd, 1980.

COBISS.SR-ID - 39383303 (https://plus.sr.cobiss.net/opac7/bib/39383303)

A) MUZIČKA TRADICIJA SRPSKOG STANOVNIŠTVA

I. Obredne i običajne pesme i igre

1. Kalendarshe pesme i igre

a) Pesme i igre zimskog ciklusa

Pesme i igre zimskog ciklusa zastupljene su samo jednim primerom. To je pesma koja se peva na Badnje veče, za koju, i pored tvrđenja kazivača da je vezana isključivo za tu priliku, mislimo (sudeći po tekstu) da je opštije primene. Osim nje pronašli smo i izesne ostatke obreda "sirovara", (detaljan opis obreda nalazk se u odeljku Ostaci igara vezanih za obrede, dok je muzika koja je za njega bila vezana, potpuno zaboravljena.

1. Proklet da je mori nane

b) Pesme i igre prolećnog ciklusa

U pesme i igre ovog ciklusa ubrajaju se sledeće: kopačke (za koje je prof. Vasiljević rekao da započinju prolećnu sezonu), protiv grada i lazaričke.

v) Pesme letnjeg ciklusa

U ovu grupu se ubrajaju: pčelske, dodolske i žetvarske pesme. Pčelske pesme su zastupljene samo jednim primerom. „Rojenje pčela je, po narodnom verovanju, najbolji znak da je počelo leto. Prilikom hvatanja pčelinjeg roja na drvetu oko kuće, u voćnjaku ili zabranu, pevaju se pesme mađijskog karaktera, tzv. pčelinje pesme. Pod granom na kojoj se uhvati roj podnosi se prazna trmka (košnica) zamirisana matičnjakom ili bosiokom da u nju siđe matica i povede svoj roj za sobom^[1].“

17. Mat, mat, tvoja kuća mato

Za razliku od lazaričkog obreda, koji je sačuvao i koreografske i muzičke elemente, kod dodolskog obreda sačuvane su samo dodolske pesme, dok je od koreografskih elemenata ostao samo skok i okret (detaljan opis obreda nalazi se u odeljku Ostaci igara vezanih za obrede).

Žetvarshe pesme završavaju ciklus letnjih pesama. Nekada su bile obredne, ali se danas njihov obredni karakter izgubio. Pevale su se počev od polaska na njivu, tokom rada, sve do polaska kući. Mnoge od njih su ispunjene ljubavnim osećanjima pa se pevaju i kao ljubavne i svadbene. Pod uticajem sve veće primene mehanizacije u obavljanju seoskih poslova (upotreba žetelice) ope prestaju da budu vezane za proces rada i uglavnom se izvode na „krčmi" — gozbi kojom se završava žetva.

20. Postoj slunce, rano ne zaodi
21. Svi argati postat terav
21a. Oj Nevene šestorede
21b. Široko je banjsko polje
22. Ružica se razvila
23. Hajde udavaj se, mori Đermano
24. Nedeljko, Nedeljko more brnjare
25. Široko je vranjsko polje
26. Sedi moma u livade
27. Zajdi, zajdi jasno slunce
28. Izgore gora zelena
29. Jagnje bleje Stojane, mori tamo dole
30. Vazda žnjeješ Jano
31. Što mi je merak poljak da bidnem
32. Pije mi se šljivovica
33. Sinoć mi je, lale moj, dolazio Gojko
34. Izlegla Jana jo polje
35. More zajde slunce među dve planine
36. More zađe sunce među dve planine

d) Pesme jesenjeg ciklusa

U pesme jesenjeg ciklusa ubrajaju se pesme koje se pevaju na „predilkama". „Predilke" („sedenjke") jesu radni, pretežno ženski skupovi, koji počinju od 19. agvusta (u narodu poznatog praznika Preobraženje) i traju do zime.

37. Stano mori, svu noć si mi na ruku spavala
38. Što Marava mutna teče
39. Svu noć je Jana sedela

2. Nekalendarske pesme

a) „Strižbajske" pesme

„Strižbajske" pesme se izvode uz običaj poznat u narodu pod nazivom „strižba", a to je porodično veselje povodom prvog šišanja novorođenog deteta. Obavlja ga kum koji je krstio dete. „Ovaj običaj obeležavao je završetak ciklusa obreda uvođenja deteta u porodičnu i seosku zajednicu.^[2]”

40. Striži kume, mlado kumašinče
41. More prna sokol

b) „Svadbarske" pesme

Svadba je jedia od najlepših, najstarijih i najviše izvođenih obreda. Izvodi se tokom cele godine, ali je seosko stanovništvo odgajkpda obavlja u jesen, kada je posle ubrane letine ekonomski najjače. „Svadbeni ceremonijal je čitava seljačka opera koja započinje u zoru, a negde i ranije, pa traje po nekoliko dana. Povazdan zvoni kuća od pesama, šale i smeha, a najviše kod svatova u gostinskoj sobi."^[3]

Po mestu gde se pevaju, a i po sadržaju, „svadbarske" pesme se mogu podeliti na pesme koje se izvode u toku pripremanja svadbe (u momačkom i devojačkom domu) i na one koje se izvode na samoj svadbi. Velika je sadržinska razlika između pesama koje se pevaju u momačkom i devojačkom domu. Dok su prve ispunjene radošću (pesme br. 49a, 61), druge obiluju izvesnim nostalgičnim elementima (pesme br. 49b, 59, 62). Na svadbi se izvode pesme različitog sadržaja i odražavaju razna raspoloženja. Dok idu po „snašku", svatovi pevaju: Svu noć odim ništa ne naodim, a na zoru nevesta si nađoh (pesma br. 66) i mnoge druge pesme u kojima se ogleda njihovo veselo raspoložonje. I dovođenje „snaške" u novi dom propraćeno je pesmom (pesma br. 58). Mnoge pesme sadrže i humorističke elemente. Jedan od njih se odnosi i na nekadašnji običaj da se devojke udaju za mnogo mlađe momke (pesma br. 68).

42. Ne li te žalba mori devojko
43. Oj Stojne, Stojne, rusa nevesto
44. Trešnja se od koren kornjaše
45. Devojče, devojče, ne stoj sprema mene
46. Oro se vije kraj manastira
47. Rosa rosi nane, čuma bije
48. U selo more, kavga golema
49. Oj devojko, ubava devojko
49a. Briči mi se mladi mladoženja
49b. Vikni devojko, zaplači
49c. Anđelino mome, što si naljutena
50. Rosa rosi nane, više selo
51. Kad pijemo, a što ne pevamo?
52. Dođoše Spanci za danje
53. Oj priđi, dođi Jeleno
54. Oblagala se Petkana
55. Zaplakala moja draga
56. Bog da go ubije mamo, što me udadoše
57. More sal pijemo, a što ne pevamo
58. Ogrejala sjajna mesečina
59. Trešnja se od koren korneše
60. Jubava, dobraj devojko
61. More zbirajte se mladoženjski momci
62. More nana ima sal jedno devojče
63. More zadade se tamna joblačina
64. Imala mama ćeri ubavo
65. Trešnja se kornja, kornjaše
66. Svu noć odim, ništa ne naodim
67. Gugutka guka u goru
68. More Nešo, Nešo, mamina kalešo
69. More vraćaj konja, Abdud Ćerim ago

v) Uspavanke

Kao što i sam naziv kaže, upravanke se pevaju kad se uspavljuju — „unišavaju“ deca. Još Vuk je zapisao da su one kod srpskog naroda veoma retke. Da li iz stida ili verovanja da to „ne sluti na dobro" i ljudi u okolini Bujanovca retko su nam ih pevali.

d) „Službarske" pesme

„Službarske (slavske) pesme su prigodne, tj. vezane su za slavu — paganski običaj koji je pod svoje okrilje uzela crkva. Za njih bi, zbog toga što se slava slavi svake godine u isto vreme, skoro mogli reći da pripadaju kalendarskim pesmama.

74. Jerebice, prepelice
75. Dimitrije vino pije
76. Zapoj mi slugo, more Manojlo
77. Zelenova kuća, non mori, bumbe rasturaše
78. Slavu slavi Kraljeviću Marko
79. Jarebičice, prepeličice
80. Marko slavi svetoga Nikolu
81. Lenče, nevesto ubava
82. Marko slavi star svetog Nikolu
83. Oblagale se more, devet ovčara
84. Zapevala sojka ptica, misli zora je

II Prava (čista) lirika

a) Ljubavne pesme

Ljubavne pesme su najizrazitiji primer prave lirike. "Naša narodna poezija ima mnogo pesama o ljubavi. One su najlepše od svih, najtoplije, najnežnije i najdirljivije. U njima se iznosi ljubav onakva kakva se javlja u životu, u doba had su pesme nastale. To je poetski realizam, sjajno stihovanje, ponegde malo idealisano, s tankim slojem romantičkog varaka. Ljubav se u narodnoj poeziji pokazuje u raznim vrstama i nejednakim stupnjevima. Ona je, kako kaže jedna arapska izreka, čas u osmehu, potom u reči, pa u obećanju, najposle u ljubavnom sastanku." (J. Prodanović).

85. Uči me, majko, karaj me
86. Umreja bratko Đorđija
87. Kičice, bujna lobodo
88. Anđelina vodu lila
89. Oblagale se momče i devojče
90. Žali Zare da žalimo
91. Pavlino mome, more Pavlino
92. Pojdem po puta, put kamenita
93. Spava mi se majko mori, na toj crno oko
94. Omile mi jagodo, u selo devojče
95. Izlezi Vido mori, čudo da vidiš
96. Gajtane mome, mori Gajtane
97. Otvaraj mi belo Lenče, vratanca, portanca

b) Momačke pesme

98. Pokraj, pokraj Ruške nemoj se udaviš
99. A bre Jane, zagorjane
100. Pileto mi peva, rano, na sabajle
101. Oj devojče, oj đavole, sanjaš li me mene?

v) Devojačke pesme

102. Stoj bre momče, ne begaj
103. Svaka ptica na grančica, peva pesmu veselu

g) Čobanske pesme

d) Pečalbarske pesme

108. Dilmiltana džanum bolna lega
109. Karanfil se na put sprema i peva

đ) Pesme u oru

U pesmama u oru ili, kako ih u lrugim hrajevima iazivaju, igre s pevanjem, sintezom muzike, poezije i pokreta, najjasnije se izražava sinkretičnost i veza sa obrednom lirikom.

110. Devojče belo, crveno
111. Vijena, loza zelena
112. Skoro sam konja kovaja
112a. Todoro, lepa devojko
113. Jedna je ćera u majci
114. Deno, Magdaleno
115. Mil-Milada sedela pod 'lada
115a. Ja se dado petnajest godine
116. Što se sija, nane, dole u livade
117. Bre devojče, kumanovče
118. Nikolo, gajle golemo
118a. Nikolo, gajle golemo
119. Kitice, dadice, ne mi l'ži brata
119a. Milevo, devojko, kude danas beše?
120. Ozdol ide Done, belo Rade
121. Altano, kadano
121a. Oj, Leno, Leno, gajleno
122. Oj, Stojno, Stojno, rusa nevesto
123. Oj Stojane, Ustrijane
124. Zdravče, venče, cveće mirišljavo
125. Iznikna mi, nane, mori, t'nka konoplika

III Pesme epskog sadržaja

126. Planino moja, trudbino
127. Aj, ima nana jedno muško dete
128. More, zapali se crni Travnik
129. Vino pije Vidovo junače
130. Gruja si traži, more to Jane
131. Daj me, mamo mori, za 'ajduk Nikolcu
132. Oblaga se ture Osman aga
133. More sedi Vidim, pije rujno vino
134. Što kučinja lajat, mori Jeleno mome
135. More, zadade se crni oblak
136. Qu more Rexho dil te sana
137. Ani shkoj maqina ori nane
138. Quni shkon sokakut-o
139. Oj Lulija jon me limona-o
140. Nau nis dasma per mcu nise
141. Ani moj hatigje
142. Kjo fuska Banatit nane
143. Italija o qna asht trenue
144. Ushtari ne luft ka nise
145. Hajde, hajde Fato, gostinka te lavtut
146. Ćerde, so ćerde
147. Muli devla mi ćoruri daj
148. Hej, andre šuma daje, o Tiga vaćeri
149. Ajde, ajde mori Nvdžibe, jano bare reza
150. Tu ja hatar, me jo hotar
151. Jovaj kuća kominata, doz, doz
152. Pisan Pero pismo piše, doz, doz
165. So pireja ćaje, pale pade
166. Ladadja Veselji trin vorda kanavi

Reference

↑ Miodrag A. Vasiljević, Narodne melodije leskovačkog kraja, Beograd 1960.
↑ Vidosava Nikolić-Stojančević. Vranjsko pomoravlje, Beograd 1974.
↑ Miodrag A. Vasiljević, Narodne melodije leskovačkog kraja. Beograd 1960.

[1] Miodrag A. Vasiljević, Narodne melodije leskovačkog kraja, Beograd 1960.

[2] Vidosava Nikolić-Stojančević. Vranjsko pomoravlje, Beograd 1974.

[3] Miodrag A. Vasiljević, Narodne melodije leskovačkog kraja. Beograd 1960.

[1]

[2]

[3]