Проклет да је мори нане
(на Бадње вече)
„Проклет да је мори нане,
лојзе кој садија,
момка кој ценија.
Момка кој ценија мори,
стара Ђоку од Србије, 5
Ђоку од Србије.
Ђоко болан мори лега,
Ђока ич не може,
главу не подиза.
Он ме вика, мори, нане, 10
воду да му носим,
душу да о’лади."
„Иди, Стојне, мори ћери,
воду му однеси,
па се брзо врати." 15
Однела је море воду,
и тамо остала
и тамо остала.
Кад је дошла, море, дома,
мајка си гу кара, 20
мајка си гу кара:
„Зашто си гу мори, ћеро,
тол'ко се забави,
тол'ко се забави?"
„Нане стара, мори, нане, 25
Ђока много болан,
главу не подиза.
Ја му воду, мори, дајем
и главу му 'ладим
и главу му 'ладим." 30
