Ај, има нана једно мушко дете
Ај, има нана једно мушко дете,
чувала га петнајест година,
није дете с’ мајку прозборило.
Кад је било шеснајест година,
тад је дете с' мајком прозборило: 5
„Ај, чујрш ли ме, остарела мајко,
да л' ја имам некога од рода?"
„Имаш сине, једну милу сестру,
и њума су Турци заробиле.
Ај, татко ти се тријес’ годин’ борио, 10
није мог'о сестру да избави,
већ су Турци њега похарали."
Ај, па говори то малено дете:
„Да л' има где годле механе,
да ја седнем и мало попијем?“ 15
„Има доле сине, испод село.“
Кад је дете тамо одлазило,
оно носи један ибрик вино,
дете пије па се не напије.
Ај, па говори то малено дете: 20
„Ја не пијем један ибрик вина,
већ ја пијем, кантар кол'ко тегли.
Кантар тегли деведесет ока,
а ја пијем сто педесет ока."
Ај па се врати, код старицу мајку: 25
„Чујеш ли ме, остарела мајко,
да ли има нешто од старога татка,
да ли има од његово руво?“
Ај, па говори остарела мајка:
„Има сине копчане чакшире, 30
има сине копчану доламу."
Па му мајка све редом донела.
Ајд, кад се дете мало опремило
и он оде по туј своју сестру,
да је тражи да ли би је нашло. 35
Ај, лута дете од града до града,
док је стигло до цареви двори.
Угледа га сестра са чардака,
па му вели: „Од овамо, брате."
Ај, када приђем на капије старе, 40
ној на њима дванаест катанца,
кад удари са десницом руком,
све дванаест одма' отворило.
Ај, дочека га они њена сестра,
па га пита: „Брате, што ће пије?" 45
Брат јој каже кол'ко мож' да пије;
он си пије кантар кол'ко тегли.
Кантар телги деведесет ока,
а он пије сто педесет ока.
Ај, донесе му један ибрик вино 50
и у њега свакојаке траве.
Пило дете, па се је напило,
па је легло, мало да преспије.
Ај, ал’ кад дође царе из Крајине,
подрипнај га са ту десну ногу: 55
„Диг се, диг се, мори пијаницо."
АЈ, па повика дванаест џандара:
„Снесите га доле, испод града,
па га — куче, одма’ исечете.“
Ај, па дођоше дванаест џандара, 60
свезаше му и руке и ноге,
па га носе испод града.
Изманаше са дванаест сабље,
пишти дете, у бога се чује.
Ај, ал' говори царе са чардака: 65
„Чујете ли дванаест џандара,
питајте га зашто дете вика;
да л’ га стра‘ је од дванаест сабље,
или га жао за његово младос?"
Питаше дванаест џандара: 70
„Да л' се бојиш од дванаест сабље,
ил' те жао за твојата младос?"
Ал’ говори то малено дете:
„Нит' се плашим од дванаест сабље,
нит' ме жао за мојата младос', 75
већ ја жалим таткове чакшире,
татко не ги старос’ крвавија.
'ајде, ’ајде, син да ги крвави."
Еј, па говори царе са чардака:
„Скините му таткове чакшире, 80
па га, куче, одма' исечете."
Ај, скинуше му таткове чакшире,
изманоше са дванаест сабље,
писну дете, до бога се чује.
Ај, ал' говори царе са чардака: 85
„Чујете ли дванаест џандара,
питајте га, зашто дете вика,
да л’ се плаши од дванаест сабље,
ил’ га жао за његова мдадос?"
Ај, питаше га дванаест џандара: 90
„Ил’ се плашиш од дванаест сабље,
ил’ те жао за твојата младос?"
Ај, ал' говори то малено дете:
„Ни се плашим од дианаест сабље,
нит’ ме жао за мојата младос’, 95
већ ја жалим таткову доламу,
татко не гу старос' крвавија,
'ајде, 'ајде, син да гу крвави."
Ај, па повиче царе са чардака:
„Скините ву таткову доламу, 100
па га, кучр, одма' исечете.“
Ај, кад му, њему, руке одвезаше,
кад се дете мало ослободи,
па се вртна и лево и десно,
сви дванаест, доле попадаше. 105
Ај, па се качи горе на чардака,
те на оба одсијече главе,
па си врна, дома да си дође.
Кад је дете кућу примакнало,
ај, па повика остарелу мајку: 110
„'ајде, ајде, та изађи мајко,
да си сретнеш и зета и сестру.“
