Магарац и коњ официрски
| ←Магарац који промењује господаре | Магарац и коњ официрски Писац: Езоп, преводилац: Доситеј Обрадовић |
Магарац, врана и овчар→ |
| Басну је написао Езоп а Доситеј ју је превео и написао наравоученије. |
Магарац, гледајући официрског коња како га добро хране и служе, ублажаваше га, наричући га у добар час рођеним, будући да о малом труду толико добра уживаше. А себе сасвим злосрећна вмењаваше, ибо при толиком товарењу и муци ни плеве дo изобилија нема.
Дође време на војску поћи. Падне коњ убијен; види га магарац гди лежи сав у крви. „О, о”, — рекне — „зато ли тебе онако господски храњаху! Ја сам се дакле у добри час родио, а не ти!”
Врло разумно и справедљиво говори славни латински стихотворац Виргилиј: „О fortunatos nimium sua si bona norint agricolas!
Срећни би се земљедјелци звали,
Своја добра кад би познавали!”
А навластито кад живу под мудрим и законим прављенијем, гди се не боје насилија и неправде. Кад су разумни и приљежни домаћини да имаду своје потребе, једно просто јело њима је и слађе и здравије него богатим десет. Страсти, попеченија, гордост, завист, ревност, славољубије, које раздиру срца и душе великих фамилија, њима су сасвим непознате ствари. Колико више земљедјелац деце има, толико је богатији. Једним словом, ако је само трудољубив, паметан и поштен, он је блажен човек на земљи.
Извори[уреди]
- Антологија српске књижевности [1]
|
|
|