Магарац и коњ официрски

Извор: Викизворник
Иди на навигацију Иди на претрагу
Магарац и коњ официрски
Писац: Езоп, преводилац: Доситеј Обрадовић
Басну је написао Езоп а Доситеј ју је превео и написао наравоученије.


Магарац, гледајући официрског коња како га добро хране и служе, ублажаваше га, наричући га у добар час рођеним, будући да о малом труду толико добра уживаше. А себе сасвим злосрећна вмењаваше, ибо при толиком товарењу и муци ни плеве дo изобилија нема.

Дође време на војску поћи. Падне коњ убијен; види га магарац гди лежи сав у крви. „О, о”, — рекне — „зато ли тебе онако господски храњаху! Ја сам се дакле у добри час родио, а не ти!”

Наравоученије

Врло разумно и справедљиво говори славни латински стихотворац Виргилиј: „О fortunatos nimium sua si bona norint agricolas!

Срећни би се земљедјелци звали,
Своја добра кад би познавали!”

А навластито кад живу под мудрим и законим прављенијем, гди се не боје насилија и неправде. Кад су разумни и приљежни домаћини да имаду своје потребе, једно просто јело њима је и слађе и здравије него богатим десет. Страсти, попеченија, гордост, завист, ревност, славољубије, које раздиру срца и душе великих фамилија, њима су сасвим непознате ствари. Колико више земљедјелац деце има, толико је богатији. Једним словом, ако је само трудољубив, паметан и поштен, он је блажен човек на земљи.

Извори[уреди]

  • Антологија српске књижевности [1]


Јавно власништво
Овај текст је у јавном власништву у Србији, Сједињеним државама и свим осталим земљама са периодом заштите ауторских права од живота аутора плус 70 година јер је његов аутор, Езоп, умро -560, пре 2579 година.
Јавно власништво
Овај текст је у јавном власништву у Србији, Сједињеним државама и свим осталим земљама са периодом заштите ауторских права од живота аутора плус 70 година јер је његов аутор, Доситеј Обрадовић, умро 1811, пре 208 година.