Magarac i konj oficirski
| ←Magarac koji promenjuje gospodare | Magarac i konj oficirski Pisac: Ezop, prevodilac: Dositej Obradović |
Magarac, vrana i ovčar→ |
| Basnu je napisao Ezop a Dositej ju je preveo i napisao naravoučenije. |
Magarac, gledajući oficirskog konja kako ga dobro hrane i služe, ublažavaše ga, naričući ga u dobar čas rođenim, budući da o malom trudu toliko dobra uživaše. A sebe sasvim zlosrećna vmenjavaše, ibo pri tolikom tovarenju i muci ni pleve do izobilija nema.
Dođe vreme na vojsku poći. Padne konj ubijen; vidi ga magarac gdi leži sav u krvi. „O, o”, — rekne — „zato li tebe onako gospodski hranjahu! Ja sam se dakle u dobri čas rodio, a ne ti!”
Vrlo razumno i spravedljivo govori slavni latinski stihotvorac Virgilij: „O fortunatos nimium sua si bona norint agricolas!
Srećni bi se zemljedjelci zvali,
Svoja dobra kad bi poznavali!”
A navlastito kad živu pod mudrim i zakonim pravljenijem, gdi se ne boje nasilija i nepravde. Kad su razumni i prilježni domaćini da imadu svoje potrebe, jedno prosto jelo njima je i slađe i zdravije nego bogatim deset. Strasti, popečenija, gordost, zavist, revnost, slavoljubije, koje razdiru srca i duše velikih familija, njima su sasvim nepoznate stvari. Koliko više zemljedjelac dece ima, toliko je bogatiji. Jednim slovom, ako je samo trudoljubiv, pametan i pošten, on je blažen čovek na zemlji.
Izvori[uredi]
- Antologija srpske književnosti [1]
|
|
|