Лажа и Паралажа/9

Извор: Викизворник

◄   8 Дејство прво 10   ►
9.

ПРЕЂАШЊИ, МИТА


МИТА: Господин барон, једно писмо на вас и вексла.

АЛЕКСА (Јелици): Ја ћу морати на једно магновеније препоручити се.

ЈЕЛИЦА: О, молим; изволте бити комотни, као у својој кући. (Изиђе.)

МИТА: Забога, шта радиш? Црко од глади!

АЛЕКСА: Ћути, Мито, добро ће бити; наговори само твој трбу да се јошт мало претрпи.

МИТА: Да, да се претрпи! Ласно је теби кад си се нагрувао упреко и уздуж.

АЛЕКСА: Нисам ни окусио, веруј ми, па опет трпим; трпи и ти мало.

МИТА: Како ћу кад сам малаксао, те једва стојим? Увуко сам се у кујну да што изварам, али кад ми почеше црева крчати, омлађи помисле да што друго радим, па ме истерају напоље.

АЛЕКСА: Ништа зато; само ти буди мало господар од трбува, пак ћемо срећни бити.

МИТА: А, врло срећни! Марија је овде.

АЛЕКСА: Шта, Марија? Одкуд њу ђаво овамо донесе?

МИТА: А знам ја.

АЛЕКСА: Еј, убио је бог, сад ће ми сав посао покварити. Видиш ли ову девојку; тако сам је речма довео, те се заљубила у мене као маче. Него, сад лажи, ако мислиш штогод.

МИТА: А шта ти ја знам, кад нас је већ видила.

АЛЕКСА: Да је враг носи, и њено познанство!

МИТА: Тако ти треба. Тражи човек љубов, а не гледа да смо сити и одевени!

АЛЕКСА: Пст! Промени фарбу.


Јавно власништво
Овај текст је у јавном власништву у Србији, Сједињеним државама и свим осталим земљама са периодом заштите ауторских права од живота аутора плус 70 година јер је његов аутор, Јован Стерија Поповић, умро 1856, пре 168 година.