Лажа и Паралажа/9
- 9.
ПРЕЂАШЊИ, МИТА
МИТА: Господин барон, једно писмо на вас и вексла.
АЛЕКСА (Јелици): Ја ћу морати на једно магновеније препоручити се.
ЈЕЛИЦА: О, молим; изволте бити комотни, као у својој кући. (Изиђе.)
МИТА: Забога, шта радиш? Црко од глади!
АЛЕКСА: Ћути, Мито, добро ће бити; наговори само твој трбу да се јошт мало претрпи.
МИТА: Да, да се претрпи! Ласно је теби кад си се нагрувао упреко и уздуж.
АЛЕКСА: Нисам ни окусио, веруј ми, па опет трпим; трпи и ти мало.
МИТА: Како ћу кад сам малаксао, те једва стојим? Увуко сам се у кујну да што изварам, али кад ми почеше црева крчати, омлађи помисле да што друго радим, па ме истерају напоље.
АЛЕКСА: Ништа зато; само ти буди мало господар од трбува, пак ћемо срећни бити.
МИТА: А, врло срећни! Марија је овде.
АЛЕКСА: Шта, Марија? Одкуд њу ђаво овамо донесе?
МИТА: А знам ја.
АЛЕКСА: Еј, убио је бог, сад ће ми сав посао покварити. Видиш ли ову девојку; тако сам је речма довео, те се заљубила у мене као маче. Него, сад лажи, ако мислиш штогод.
МИТА: А шта ти ја знам, кад нас је већ видила.
АЛЕКСА: Да је враг носи, и њено познанство!
МИТА: Тако ти треба. Тражи човек љубов, а не гледа да смо сити и одевени!
АЛЕКСА: Пст! Промени фарбу.
|
Овај текст је у јавном власништву у Србији, Сједињеним државама и свим осталим земљама са периодом заштите ауторских права од живота аутора плус 70 година јер је његов аутор, Јован Стерија Поповић, умро 1856, пре 168 година.
|