Laža i Paralaža/9
- 9.
PREĐAŠNjI, MITA
MITA: Gospodin baron, jedno pismo na vas i veksla.
ALEKSA (Jelici): Ja ću morati na jedno magnovenije preporučiti se.
JELICA: O, molim; izvolte biti komotni, kao u svojoj kući. (Iziđe.)
MITA: Zaboga, šta radiš? Crko od gladi!
ALEKSA: Ćuti, Mito, dobro će biti; nagovori samo tvoj trbu da se jošt malo pretrpi.
MITA: Da, da se pretrpi! Lasno je tebi kad si se nagruvao upreko i uzduž.
ALEKSA: Nisam ni okusio, veruj mi, pa opet trpim; trpi i ti malo.
MITA: Kako ću kad sam malaksao, te jedva stojim? Uvuko sam se u kujnu da što izvaram, ali kad mi počeše creva krčati, omlađi pomisle da što drugo radim, pa me isteraju napolje.
ALEKSA: Ništa zato; samo ti budi malo gospodar od trbuva, pak ćemo srećni biti.
MITA: A, vrlo srećni! Marija je ovde.
ALEKSA: Šta, Marija? Odkud nju đavo ovamo donese?
MITA: A znam ja.
ALEKSA: Ej, ubio je bog, sad će mi sav posao pokvariti. Vidiš li ovu devojku; tako sam je rečma doveo, te se zaljubila u mene kao mače. Nego, sad laži, ako misliš štogod.
MITA: A šta ti ja znam, kad nas je već vidila.
ALEKSA: Da je vrag nosi, i njeno poznanstvo!
MITA: Tako ti treba. Traži čovek ljubov, a ne gleda da smo siti i odeveni!
ALEKSA: Pst! Promeni farbu.
|