Историја средњег века I 34

ИСТОРИЈА СРЕДЊЕГ ВЕКА I
У редакцији: А. Д. Удаљцова, Ј. А. Косминског и О. Л. Вајнштајна

ХРОНОЛОШКЕ ТАБЛИЦЕ

Масним словима штампани су најважнији датуми, курзивом — датуми које је такође препоручљиво запамтити; остали датуми, штампани обичним словима, унети су ради обавештења.

I в. пре н. е.

58—52 Ратови Јулија Цезара у Галији, Британији и Германији.

I в. н. е.

9 Пораз Вара у Теутобуршкој шуми.
Око 98 Тацитова „Германија“.

II в.

165—180 Рат с Маркоманима.

III в.

285 Угушивање устанка багауда у Галији.

IV в.

332 Константинов указ о везивању колона за земљу.
375 Најезда Хуна. Пораз источноготског племенског савеза и бекство Западних Гота преко Дунава.
378 (9 август) Битка кода Једрена.
378—395 Цар Теодосије.
395 Подела Римског царства на западну и источну половину.

V в.

404—405 Упад Радагаиса у Италију.
406—407 Упад Вандала, Алана и Свева у Галију и Шпанију и напуштање Британије од стране римских легија.
408 Погубљење Силихона. Прва Аларихова опсада Рима.
410 (24 авг.) Аларих осваја Рим.
419-711 Држава Западних Гота.
429—534 Држава Вандала у Африци.
443 Бургунди се насељавају у Сабаудији (Савоји).
451 Битка на Каталаунским Пољима (близу Троа).
455 јун Вандали заузимају и пустоше Рим.
476 Пад Римског царства на западу. Држава Одоакра у Италији.
481—511 Хлодовех.
486 Битка код Соасона, Франци освајају Сијатријеве поседе.
493—554 Држава Источних Гота у Италији.
496 Хлодовехови Франци примају хришћанство.

Крај V в. — почетак VI в.

Салиски закон.

VI в.

507 Битка код Поатјеа. Франци освајају западноготски део Галије.
527—565 Цар Јустинијан I.
529—634 Јустинијанов Кодекс.
532 Устанак „Ника“.
533—534 Византија осваја вандалску државу.
534 Франци заузимају Бургундију.
535—554 Рат Византије са Источним Готима и пад источноготске државе.
568 Лангобарди освајају северни део Италије.

VII в.

610—641 Цар Ираклије.
614 Париски едикт Хлотара II.
622 (20 септ) Бекство Мухамедово из Меке у Медину (хиџра).
623—658 Бохемски савез племена. Само.
630 Предаја Меке муслиманима.
632 Мухамедова смрт.
632—634 Калифа Абу-Бекр.
634—644 Калифа Омар. Освајање Сирије, Египта и Западног Ирана.
656—661 Калифа Алија.
661—750 Дамаски калифат Омејада.
661—679 Калифа Муавија.
679 Образовање Бугарске државе.

VIII в.

711—714 Арапско освајање Шпаније.
715—741 Карло Мартел.
717—741 Цар Лав III Исавријанац.
732 Победа Франака над Арабљанима код Поатјеа.
741—768 Пипин Мали.
741—775 Цар Константин V Копроним.
750—1258 Багдадски калифат Абасида.
751 Пипин Мали узима краљевску титулу.
754—775 Калифа Мансур.
755—756 Ратови Пипина Малог у Италији. Оснивање Папске области.
756 Одвајање Кордовског емирата.
768—814 Карло Велики.
772—804 Ратови Карла Великог са Сасима.
774 Карло Велики осваја лангобардску Италију.
778 Рат Карла Великог у Шпанији. Битка у Ронсевалском Кланцу.
786—809 Калифа Харун-ал-Рашид.

IX в.

800 (25 дец.) Крунисање Карла Великог за цара.
814—840 Лудвиг Побожни.
815—837 Устанак Бебека у Азербејџану.
821—823 Устанак Томе Словена у Малој Азији.
841—842 Устанак „Стелинга" у Саксонији.
843 Верденски уговор. Подела каролиншког царства.
843 Обнова православља и поштовања икона у Византији.
852—888 Борис, бугарски владар.
867—1057 Македонска династија византиских царева.
869—883 Устанак Зинџа у Ираку.
871—900 Алфред Ведики.
879 Уговор Алфреда с Гутрумом.
892—927 Бугарски цар Симеон.
Крај IX в. Појава Мађара у Панонији.
Крај IX в. Образовање чешке државе.

X в.

904—906 Пад Велике Моравске.
911 Образовање војводства Нормандије.
911 Крај каролиншке династије у Немачкој.
911 Уговор Олега са Византијом.
919—1024 Саксонска краљевска (доцније царска) династија у Немачкој.
919—936 Хенрих I Птичар.
929 Абдурахман III проглашава Калифат у Кордови.
936—973 Отон I.
941 Игоров уговор с Византијом.
955 (10 авг.) Отонова победа над Мађарима на Лешком Пољу.
962 (2 фебр.) Крунисање Отона I за цара Светог Римског царства.
963—969 Византиски цар Нићифор Фока.
967—971 Свјатослављеви ратни походи у Бугарској и против Византије.
969 Образовање Фатимидског калифата у Египту.
969—976 Јован Цимискије, византиски цар.
976—1025 Василије II Бугароубица, византиски цар.
983 Устанак Полапских Словена.
987 Крај каролиншке династије у Француској.
987—1328 Капети.
987—996 Иг Капе.
988 Примање хришћанства у Русији.
992—1025 Болеслав I Храбри, пољски краљ.
997—1038 Стеван, први краљ Мађарске. Покрштавање Мађарске.

XI в.

1017—1035 Кнут Велики, краљ Енглеске, Данске и Норвешке.
1018 Пад Првог бугарског царства.
1024—1125 Франконска (салиска) династија у Немачкој.
1029 Присаједињење Моравске Чешкој.
1032 Укључење Бургундије у састав царства.
1039—1056 Цар Хенрих III Црни.
1042—1066 Едвард Исповедник.
1054 Коначна подела хришћанске цркве на католичку и православну.
1055 Селџучко освајање Багдада.
1056—1106 Цар Хенрих IV.
1066 (14 окт.) Битка код Хастингса. Нормандиско освајање Енглеске.
1066—1154 Нормандиска династија у Енглеској.
1066—1087 Виљем I Освајач.
1071 (август) Победа Селџука над Византијом код Манцикерта.
1073—1085 Папа Гргур VII (Хилдебранд).
1074 Сељачки устанак у Саксонији.
1076 (јануар) Вормски сабор.
1076 (октобар) Трибурски Сабор.
1077 (25—29 јан.) Сусрет у Каноси.
1077 Оснивање комуне у Камбреу.
1079—1142 Абелар.
1081—1118 Алексије I Комнин.
1085 (26 мај) Кастиља осваја Толедо.
1086 „Књига страшног суда“.
1095 Сабор у Клермону.
1696—1278 Крсташки ратови.
1096—1099 Први крсташки рат.

XII в.

1100—1135 Хенрих I енглески.
1108—1137 Луј VI Дебели.
1122 (23 септ.) Вормски конкордат.
1130 Уједињење јужвоиталијанских норманских држава у Краљевину Обеју Сицилија.
1135—1154 Феудалне мећусобице у Енглеској. Борба Стевана и Матилде.
1137—1180 Луј VII.
1138—1254 Династија Хоенштауфоваца на царском престолу.
1139 Оснивање Пртугалске краљевине.
1144 (децембар) Пад Едесе.
1147—1149 Други крсташки рат.
1152—1190 Фридрих I Барбароса.
1154—1399 Анжујска династија (Плантагенети) на енглеском престолу.
1154—1189 Хенрих II енглески.
1155 (18 јуни) Погубљење Арнолда из Бреше.
1157—1182 Валдемар I дански.
1158 (новембар) Сабор у Ронкаљи.
1162 Порушење Милана.
1164 Кларендонске конституције.
1167 Образовање Ломбардиске лиге
1170 (29 децем.) Убиство Томе Бекета.
1176 (29 мај) Битка код Лењана.
1180—1223 Филип II Август.
1183 Мир у Ковстанци.
1184 Победа устанка биркенбејнера у Норвешкој.
1186 Обнова бугарске независности (Друго бугарско царство).
1187 (3 октобар) Саладин осваја Јерусалим.
1189—1199 Ричард I Лавово Срце.
1189—1196 Трећи крсташки рат.
1190—1197 Цар Хенрих VI.
1194—1266 Династија Хоенштауфоваца у Краљевини Обеју Сицилија.
1198—1216 Папа Ииоћентије III.
1199—1216 Јован Без Земље.

XIII в.

1201 Оснивање Риге.
1202—1241 Валдемар II дански.
1202—1204 Четврти крсташки рат.
1204 (12 април) Крсташи освајају и пљачкају Цариград.
1204—1261 Латинско царство.
1204—1206 Филип II Август присаједињује Нормандију, Мец, Анжу, Турен и део Поату земљама француске круне.
1205 Победа бугарског цара Калојана над крсташима.
1209 Оснивање Фрањевачког реда.
1209—1216 Албижански ратови.
1212 (16 јул) Победа уједињених снага Кастиље, Арагона, Португалије и Наваре над Маврима код Лас Навае де Толоса.
1212—1250 Фридрих II Хоенштауфовац.
1212 Фридрих II издаје привилегију чешким краљевима (Fridericiana).
1213 Јован Без Земље признаје вазалну зависност од папе.
1214 (2 јул) Француска победа над Енглезима код Ларош-о-Муана.
1214 (27 јул) Победа Филипа II Августа над царем Отоном IV код Бувина.
1214—1294 Роџер Бекон.
1215 (15 јун) Велика повеља слобода.
1216—1272 Хенрих III енглески.
1216 Оснивање Доминиканског реда.
1217—1221 Пети крсташки рат.
1222 „Златна була“ мађарског краља Андрије II.
1225—1274 Тома Аквински.
1226—1270 Луј IX Свети.
1228—1229 Крсташки поход Фридриха II (Шести крсташки рат).
1229 Присаједињење Лангедока земљама француске круне.
1231 Тевтонски ред у Пруској.
1231 „Конституција Сицилиске краљевине.“
1235 Мертонски статут о ограђивањима.
1236 Кастиља осваја Кордову.
1237 Уједињење Тевтонског реда и реда Мачоносаца.
1240 (15 јул) На челу са кнезом Александром Новгорођани односе победу над Швеђанима на Неви.
1241 Поход Батуа у Западну Европу.
1242 (5 април) „Ледено побојиште“. Победа Александра Невског над тевтонским ритерима на леду Чудског Језера.
1243—1254 Папа Иноћентије IV.
1248—1254 Седми крсташки рат.
1253—1278 Пшемисл II чешки.
1254—1273 Међувлашће у царству.
1258 Оксфордске провизије.
1258 Монголи освајају Багдад.
1261 Обнова Византиског царства.
1264 (14 мај) Победа Симона Монфора над краљевским трупама код Луиса.
1265 Почетак енглеског парламента.
1265 (4 август) Пораз и смрт Монфора код Ивзема.
1265—1321 Данте.
1266 (26 фебр.) Битка код Беневента. Карло Анжујски осваја јужну Италију.
1266—1442 Анжујска династија у јужној Италији.
1268 (23 август) Битка код Таљакоца и погибија последњег Хоенштауфовца.
1270 Осми крсташки рат.
1272-1307 Едвард I.
1273—1291 Рудолф I Хабзбурговац.
1273 Настанак Месте у Кастиљи.
1276—1278 Уништење чешко-аустриске државе Пшемисла II. 3аузимање Аустрије, Штајерске, Корушке и Крањске од стране Рудолфа I Хабзбурговца.
1277—1447 Тиранија Висконтија у Милану.
1279 Статут Едварда I „о мртвој руци“.
1282 (30 март) „Сицилиско вечерње“.
1282 Енглеско освајање Велса.
1282 Увођење народне скупштине у Данској (Danehof).
1285—1314 Филип IV Лепи.
1285 Вестминстерски статут о ограђивању.
1291 Пад Акре. Губитак последњих крсташких поседа на Истоку.
1291 Почетак Швајцарског савеза.
1293 „Наредбе правде“ у Фиренци.
1294—1393 Папа Бонифације VIII.
1296 Победа Ђенове над Венецијом код Корчуле.
1297 Статут Едварда I „О недозвољавању пореза“.

XIV в.

1302 Протеривање Дантеа из Фиренце.
1302 Присаједињење Сицилије Арагону.
1302 (8 април) Први сазив Државних сталежа у Француској.
1302 (18 мај) „Бришко јутрење”.
1302 (11 јул) Победа еснафске војске фландриских градова над француским ритерима код Куртреа („битка мамуза”).
1303 Трговачка повеља Едварда I.
1303—1307 Устанак Долчина у Ломбардији.
1304—1374 Петрарка.
1307—1312 Уништење Темпларског реда.
1308—1378 „Авињонско ропство” папа.
1310—1437 Династија Луксембурговаца у Чешкој.
1310—1382 Анжујска династија у Мађарској.
1310—1313 Поход цара Хенриха VII у Италију.
1313—1375 Бокачо.
1315 (15 новем.) Победа Швајцараца над војском Хабзбурговаца код Моргартена. Почетак независности Швајцарског савеза.
1315 Ордонанса Луја X о откупу сељака.
1323—1328 Устанак сељака и фландриских градова.
1324 Присаједињење Сардиније Арагону.
1326 Освајање Брусе од стране Турака-.
1327—1377 Едвард III.
1328—1589 Династија Валоа у Француској.
1328 Пораз усталих фландриских грађана код Касела.
1330 Победа Срба над Бугарима код Велбужда.
1331—1355 Српски цар Стефан Душан.
1333—1370 Казимир III пољски.
1337—1453 Стогодишњи рат између Енглеске и Француске.
1340 (24 јун) Победа енглеске флоте код Слеиса (Еклиза).
1340—1375 Валдемар IV Атердаг, дански краљ.
1343 Присаједињење Дофинеје Француској.
1346—1378 Цар Карло IV.
1346 (25 август) Победа Енглеза код Кресија.
1347 (4 август) Освајање Калеа од стране Енглеза.
1347 и 1364 Римска република.
1348 Оснивање Прашког универзитета.
1348—1350 „Црна смрт” у Европи.
1349—1361 „Радничко законодавство” Едварда III}-.
1349 Законик Стефана Душана.
1356 „Златна була” Карла IV.
1356 Почетак турског освајања у Европи.
1356 (19 септ.) Победа Енглеза код Поатјеа.
1356—1358 Париски устанак под воћством Етјена Марсела.
1358 (мај—јун) Жакерија.
1359—1389 Турски султан Мурат I.
1360 (8 мај) Мир измећу Енглеске и Француске у Бретињију.
1360 Освајање Једрена од стране Турака.
1363 Отцепљење Бургундије од домена француске круне.
1364—1380 Карло V Француски.
1367—1370 Рат Ханзе с Данском. Штралзундски мир.
1369 Први енглески „Навигациони акт”.
1374 Кошичка привилегија пољског краља Лудвига (Лајоша).
1377—1399 Ричард II.
1378 (јул—авг.) Устанак чомпа у Фиренци.
1378—1417 „Велики расцеп” (Схизма) у католичкој цркви.
1380 Победа Венеције над Ђеновом код Киође.
1381 (мај—јун) Устанак Вата Тејлора.
1382 Устанак „буздована” у Паризу.
1385—1386 Склапање уније измећу Пољске и Литваније.
1386—1572 Династија Јагелонаца у Пољској.
1389 (28 јун) Битка на Косовом Пољу.
1396 (28 септ.) Победа Турака над крсташима код Никопоља.
1397 Калмарска унија Данске, Норвешке и Шведске.
1399—1461 Ланкастерска династија у Енглеској.
1399—1413 Хенрих IV енглески.

XV в.

1402 (20 јун) Пораз Бајазида I од Тимура код Ангоре.
1410 (15 јул) Уништење Тевтонског реда од стране уједињених снага Пољака, Литванаца и Руса код Гринвалда (Таненберга).
1411—1437 Цар Сигисмунд.
1413 Устастак Кабоша у Паризу.
1413—1422 Хенрик V Енглески. Обнова рата с Француском.
1414—1418 Сабор у Костанци.
1415 (6 јул) Спаљивање Јана Хуса.
1415 (25 октобар) Победа Енглеза над Французима код Азенкура.
1419—1434 Хуситски ратови.
1422—1461 Карло VI Француски.
1428—1429 Опсада Орлеана од стране Енглеза. Јованка Орлеанка.
1431 (30 мај) Погубљење Јованке Орлеанке.
1431—1447 Сабор у Базелу.
1433 {30 новем.) Прашки компактати.
1434 (30 мај) Пораз Таборита код Липана.
1434 Завођење тираније Медичија у Фиренци.
1434—1436 Сељачки устанак под воћством Енгелбректа Енгелбректсона у Шведској.
1439 (6 јул) Фирентинска унија католичке и грчкоправославне цркве.
1442 Освајање Напуља од стране Арагона.
1444 (10 новемб.) Уништење крсташа од стране Турака код Варне.
1447—1492 Казимир IV Јагелонац.
1450 Устанак Џека Кеда.
1450 Завођење тираније Сфорца у Милану.
Око 1450 Јохан Гутенберг проналази штампу.
1451—1481 Турски Султан Мехмед II.
1453 (29 мај) Освајање Цариграда од стране Турака. Пад Византиског царства.
1454 Њешавски статути Казимира IV Јагелонца.
1455—1485 Рат Црвене и Беле руже.
1458—1490 Мађарски краљ Матија Корвин.
1461—1483 Луј XI.
1461 Освајање Трапезунта од стране Турака.
1461—1483 Едвард IV.
1461—1485 Јоршка династија у Енглеској.
1462—1472 Сељачки устанци у Каталонији и на Балеарским Острвима.
1466 Торунски мир. Тевтонски ред у вазалној зависности од Пољске.
1469—1492 Лоренцо Медичи Величанствени.
1470—1503 Регенство Стена Сгуре у Шведској.
1477 (5 јануар) Пораз и погибија Карла Смелог код Нансија. Подела бургундских земаља између Француске и Хабзбурговаца.
1479 Уједињење Арагона и Кастиље под влашћу Фердинанда и Изабеле.
1480 Оснивање „свете хермандаде” кастиљских градова.
1480 Увођење инквизиције у Шпанији.
1483—1485 Ричард III.
1483—1498 Карло VIII Француски.
1484 Државни сталежи у Туру.
1484—1486 Сељачки устанак у Каталонији. Укидање „рђавих обичаја”.
1485 (22 август) Победа Хенриха Тјудора над Ричардом III код Босворта.
1485—1603 Династија Тјудора у Енглеској.
1485—1509 Хенрих VII Тјудор.
1492 Освајање Гренаде од стране Шпаније. Крај реконквисте.