Историја средњег века I 34

Извор: Викизворник

ИСТОРИЈА СРЕДЊЕГ ВЕКА I
У редакцији: А. Д. Удаљцова, Ј. А. Косминског и О. Л. Вајнштајна


ХРОНОЛОШКЕ ТАБЛИЦЕ

Масним словима штампани су најважнији датуми, курзивом — датуми које је такође препоручљиво запамтити; остали датуми, штампани обичним словима, унети су ради обавештења.

I в. пре н. е.[уреди]

  • 58—52 Ратови Јулија Цезара у Галији, Британији и Германији.

I в. н. е.[уреди]

  • 9 Пораз Вара у Теутобуршкој шуми.
  • Око 98 Тацитова „Германија“.

II в.[уреди]

  • 165—180 Рат с Маркоманима.

III в.[уреди]

  • 285 Угушивање устанка багауда у Галији.

IV в.[уреди]

  • 332 Константинов указ о везивању колона за земљу.
  • 375 Најезда Хуна. Пораз источноготског племенског савеза и бекство Западних Гота преко Дунава.
  • 378 (9 август) Битка кода Једрена.
  • 378—395 Цар Теодосије.
  • 395 Подела Римског царства на западну и источну половину.

V в.[уреди]

  • 404—405 Упад Радагаиса у Италију.
  • 406—407 Упад Вандала, Алана и Свева у Галију и Шпанију и напуштање Британије од стране римских легија.
  • 408 Погубљење Силихона. Прва Аларихова опсада Рима.
  • 410 (24 авг.) Аларих осваја Рим.
  • 419-711 Држава Западних Гота.
  • 429—534 Држава Вандала у Африци.
  • 443 Бургунди се насељавају у Сабаудији (Савоји).
  • 451 Битка на Каталаунским Пољима (близу Троа).
  • 455 јун Вандали заузимају и пустоше Рим.
  • 476 Пад Римског царства на западу. Држава Одоакра у Италији.
  • 481—511 Хлодовех.
  • 486 Битка код Соасона, Франци освајају Сијатријеве поседе.
  • 493—554 Држава Источних Гота у Италији.
  • 496 Хлодовехови Франци примају хришћанство.

Крај V в. — почетак VI в.[уреди]

  • Салиски закон.

VI в.[уреди]

  • 507 Битка код Поатјеа. Франци освајају западноготски део Галије.
  • 527—565 Цар Јустинијан I.
  • 529—634 Јустинијанов Кодекс.
  • 532 Устанак „Ника“.
  • 533—534 Византија осваја вандалску државу.
  • 534 Франци заузимају Бургундију.
  • 535—554 Рат Византије са Источним Готима и пад источноготске државе.
  • 568 Лангобарди освајају северни део Италије.

VII в.[уреди]

  • 610—641 Цар Ираклије.
  • 614 Париски едикт Хлотара II.
  • 622 (20 септ) Бекство Мухамедово из Меке у Медину (хиџра).
  • 623—658 Бохемски савез племена. Само.
  • 630 Предаја Меке муслиманима.
  • 632 Мухамедова смрт.
  • 632—634 Калифа Абу-Бекр.
  • 634—644 Калифа Омар. Освајање Сирије, Египта и Западног Ирана.
  • 656—661 Калифа Алија.
  • 661—750 Дамаски калифат Омејада.
  • 661—679 Калифа Муавија.
  • 679 Образовање Бугарске државе.

VIII в.[уреди]

  • 711—714 Арапско освајање Шпаније.
  • 715—741 Карло Мартел.
  • 717—741 Цар Лав III Исавријанац.
  • 732 Победа Франака над Арабљанима код Поатјеа.
  • 741—768 Пипин Мали.
  • 741—775 Цар Константин V Копроним.
  • 750—1258 Багдадски калифат Абасида.
  • 751 Пипин Мали узима краљевску титулу.
  • 754—775 Калифа Мансур.
  • 755—756 Ратови Пипина Малог у Италији. Оснивање Папске области.
  • 756 Одвајање Кордовског емирата.
  • 768—814 Карло Велики.
  • 772—804 Ратови Карла Великог са Сасима.
  • 774 Карло Велики осваја лангобардску Италију.
  • 778 Рат Карла Великог у Шпанији. Битка у Ронсевалском Кланцу.
  • 786—809 Калифа Харун-ал-Рашид.

IX в.[уреди]

  • 800 (25 дец.) Крунисање Карла Великог за цара.
  • 814—840 Лудвиг Побожни.
  • 815—837 Устанак Бебека у Азербејџану.
  • 821—823 Устанак Томе Словена у Малој Азији.
  • 841—842 Устанак „Стелинга" у Саксонији.
  • 843 Верденски уговор. Подела каролиншког царства.
  • 843 Обнова православља и поштовања икона у Византији.
  • 852—888 Борис, бугарски владар.
  • 867—1057 Македонска династија византиских царева.
  • 869—883 Устанак Зинџа у Ираку.
  • 871—900 Алфред Ведики.
  • 879 Уговор Алфреда с Гутрумом.
  • 892—927 Бугарски цар Симеон.
  • Крај IX в. Појава Мађара у Панонији.
  • Крај IX в. Образовање чешке државе.

X в.[уреди]

  • 904—906 Пад Велике Моравске.
  • 911 Образовање војводства Нормандије.
  • 911 Крај каролиншке династије у Немачкој.
  • 911 Уговор Олега са Византијом.
  • 919—1024 Саксонска краљевска (доцније царска) династија у Немачкој.
  • 919—936 Хенрих I Птичар.
  • 929 Абдурахман III проглашава Калифат у Кордови.
  • 936—973 Отон I.
  • 941 Игоров уговор с Византијом.
  • 955 (10 авг.) Отонова победа над Мађарима на Лешком Пољу.
  • 962 (2 фебр.) Крунисање Отона I за цара Светог Римског царства.
  • 963—969 Византиски цар Нићифор Фока.
  • 967—971 Свјатослављеви ратни походи у Бугарској и против Византије.
  • 969 Образовање Фатимидског калифата у Египту.
  • 969—976 Јован Цимискије, византиски цар.
  • 976—1025 Василије II Бугароубица, византиски цар.
  • 983 Устанак Полапских Словена.
  • 987 Крај каролиншке династије у Француској.
  • 987—1328 Капети.
  • 987—996 Иг Капе.
  • 988 Примање хришћанства у Русији.
  • 992—1025 Болеслав I Храбри, пољски краљ.
  • 997—1038 Стеван, први краљ Мађарске. Покрштавање Мађарске.

XI в.[уреди]

  • 1017—1035 Кнут Велики, краљ Енглеске, Данске и Норвешке.
  • 1018 Пад Првог бугарског царства.
  • 1024—1125 Франконска (салиска) династија у Немачкој.
  • 1029 Присаједињење Моравске Чешкој.
  • 1032 Укључење Бургундије у састав царства.
  • 1039—1056 Цар Хенрих III Црни.
  • 1042—1066 Едвард Исповедник.
  • 1054 Коначна подела хришћанске цркве на католичку и православну.
  • 1055 Селџучко освајање Багдада.
  • 1056—1106 Цар Хенрих IV.
  • 1066 (14 окт.) Битка код Хастингса. Нормандиско освајање Енглеске.
  • 1066—1154 Нормандиска династија у Енглеској.
  • 1066—1087 Виљем I Освајач.
  • 1071 (август) Победа Селџука над Византијом код Манцикерта.
  • 1073—1085 Папа Гргур VII (Хилдебранд).
  • 1074 Сељачки устанак у Саксонији.
  • 1076 (јануар) Вормски сабор.
  • 1076 (октобар) Трибурски Сабор.
  • 1077 (25—29 јан.) Сусрет у Каноси.
  • 1077 Оснивање комуне у Камбреу.
  • 1079—1142 Абелар.
  • 1081—1118 Алексије I Комнин.
  • 1085 (26 мај) Кастиља осваја Толедо.
  • 1086 „Књига страшног суда“.
  • 1095 Сабор у Клермону.
  • 1696—1278 Крсташки ратови.
  • 1096—1099 Први крсташки рат.

XII в.[уреди]

  • 1100—1135 Хенрих I енглески.
  • 1108—1137 Луј VI Дебели.
  • 1122 (23 септ.) Вормски конкордат.
  • 1130 Уједињење јужвоиталијанских норманских држава у Краљевину Обеју Сицилија.
  • 1135—1154 Феудалне мећусобице у Енглеској. Борба Стевана и Матилде.
  • 1137—1180 Луј VII.
  • 1138—1254 Династија Хоенштауфоваца на царском престолу.
  • 1139 Оснивање Пртугалске краљевине.
  • 1144 (децембар) Пад Едесе.
  • 1147—1149 Други крсташки рат.
  • 1152—1190 Фридрих I Барбароса.
  • 1154—1399 Анжујска династија (Плантагенети) на енглеском престолу.
  • 1154—1189 Хенрих II енглески.
  • 1155 (18 јуни) Погубљење Арнолда из Бреше.
  • 1157—1182 Валдемар I дански.
  • 1158 (новембар) Сабор у Ронкаљи.
  • 1162 Порушење Милана.
  • 1164 Кларендонске конституције.
  • 1167 Образовање Ломбардиске лиге
  • 1170 (29 децем.) Убиство Томе Бекета.
  • 1176 (29 мај) Битка код Лењана.
  • 1180—1223 Филип II Август.
  • 1183 Мир у Ковстанци.
  • 1184 Победа устанка биркенбејнера у Норвешкој.
  • 1186 Обнова бугарске независности (Друго бугарско царство).
  • 1187 (3 октобар) Саладин осваја Јерусалим.
  • 1189—1199 Ричард I Лавово Срце.
  • 1189—1196 Трећи крсташки рат.
  • 1190—1197 Цар Хенрих VI.
  • 1194—1266 Династија Хоенштауфоваца у Краљевини Обеју Сицилија.
  • 1198—1216 Папа Ииоћентије III.
  • 1199—1216 Јован Без Земље.

XIII в.[уреди]

  • 1201 Оснивање Риге.
  • 1202—1241 Валдемар II дански.
  • 1202—1204 Четврти крсташки рат.
  • 1204 (12 април) Крсташи освајају и пљачкају Цариград.
  • 1204—1261 Латинско царство.
  • 1204—1206 Филип II Август присаједињује Нормандију, Мец, Анжу, Турен и део Поату земљама француске круне.
  • 1205 Победа бугарског цара Калојана над крсташима.
  • 1209 Оснивање Фрањевачког реда.
  • 1209—1216 Албижански ратови.
  • 1212 (16 јул) Победа уједињених снага Кастиље, Арагона, Португалије и Наваре над Маврима код Лас Навае де Толоса.
  • 1212—1250 Фридрих II Хоенштауфовац.
  • 1212 Фридрих II издаје привилегију чешким краљевима (Fridericiana).
  • 1213 Јован Без Земље признаје вазалну зависност од папе.
  • 1214 (2 јул) Француска победа над Енглезима код Ларош-о-Муана.
  • 1214 (27 јул) Победа Филипа II Августа над царем Отоном IV код Бувина.
  • 1214—1294 Роџер Бекон.
  • 1215 (15 јун) Велика повеља слобода.
  • 1216—1272 Хенрих III енглески.
  • 1216 Оснивање Доминиканског реда.
  • 1217—1221 Пети крсташки рат.
  • 1222 „Златна була“ мађарског краља Андрије II.
  • 1225—1274 Тома Аквински.
  • 1226—1270 Луј IX Свети.
  • 1228—1229 Крсташки поход Фридриха II (Шести крсташки рат).
  • 1229 Присаједињење Лангедока земљама француске круне.
  • 1231 Тевтонски ред у Пруској.
  • 1231 „Конституција Сицилиске краљевине.“
  • 1235 Мертонски статут о ограђивањима.
  • 1236 Кастиља осваја Кордову.
  • 1237 Уједињење Тевтонског реда и реда Мачоносаца.
  • 1240 (15 јул) На челу са кнезом Александром Новгорођани односе победу над Швеђанима на Неви.
  • 1241 Поход Батуа у Западну Европу.
  • 1242 (5 април) „Ледено побојиште“. Победа Александра Невског над тевтонским ритерима на леду Чудског Језера.
  • 1243—1254 Папа Иноћентије IV.
  • 1248—1254 Седми крсташки рат.
  • 1253—1278 Пшемисл II чешки.
  • 1254—1273 Међувлашће у царству.
  • 1258 Оксфордске провизије.
  • 1258 Монголи освајају Багдад.
  • 1261 Обнова Византиског царства.
  • 1264 (14 мај) Победа Симона Монфора над краљевским трупама код Луиса.
  • 1265 Почетак енглеског парламента.
  • 1265 (4 август) Пораз и смрт Монфора код Ивзема.
  • 1265—1321 Данте.
  • 1266 (26 фебр.) Битка код Беневента. Карло Анжујски осваја јужну Италију.
  • 1266—1442 Анжујска династија у јужној Италији.
  • 1268 (23 август) Битка код Таљакоца и погибија последњег Хоенштауфовца.
  • 1270 Осми крсташки рат.
  • 1272-1307 Едвард I.
  • 1273—1291 Рудолф I Хабзбурговац.
  • 1273 Настанак Месте у Кастиљи.
  • 1276—1278 Уништење чешко-аустриске државе Пшемисла II. 3аузимање Аустрије, Штајерске, Корушке и Крањске од стране Рудолфа I Хабзбурговца.
  • 1277—1447 Тиранија Висконтија у Милану.
  • 1279 Статут Едварда I „о мртвој руци“.
  • 1282 (30 март) „Сицилиско вечерње“.
  • 1282 Енглеско освајање Велса.
  • 1282 Увођење народне скупштине у Данској (Danehof).
  • 1285—1314 Филип IV Лепи.
  • 1285 Вестминстерски статут о ограђивању.
  • 1291 Пад Акре. Губитак последњих крсташких поседа на Истоку.
  • 1291 Почетак Швајцарског савеза.
  • 1293 „Наредбе правде“ у Фиренци.
  • 1294—1393 Папа Бонифације VIII.
  • 1296 Победа Ђенове над Венецијом код Корчуле.
  • 1297 Статут Едварда I „О недозвољавању пореза“.

XIV в.[уреди]

  • 1302 Протеривање Дантеа из Фиренце.
  • 1302 Присаједињење Сицилије Арагону.
  • 1302 (8 април) Први сазив Државних сталежа у Француској.
  • 1302 (18 мај) „Бришко јутрење”.
  • 1302 (11 јул) Победа еснафске војске фландриских градова над француским ритерима код Куртреа („битка мамуза”).
  • 1303 Трговачка повеља Едварда I.
  • 1303—1307 Устанак Долчина у Ломбардији.
  • 1304—1374 Петрарка.
  • 1307—1312 Уништење Темпларског реда.
  • 1308—1378 „Авињонско ропство” папа.
  • 1310—1437 Династија Луксембурговаца у Чешкој.
  • 1310—1382 Анжујска династија у Мађарској.
  • 1310—1313 Поход цара Хенриха VII у Италију.
  • 1313—1375 Бокачо.
  • 1315 (15 новем.) Победа Швајцараца над војском Хабзбурговаца код Моргартена. Почетак независности Швајцарског савеза.
  • 1315 Ордонанса Луја X о откупу сељака.
  • 1323—1328 Устанак сељака и фландриских градова.
  • 1324 Присаједињење Сардиније Арагону.
  • 1326 Освајање Брусе од стране Турака-.
  • 1327—1377 Едвард III.
  • 1328—1589 Династија Валоа у Француској.
  • 1328 Пораз усталих фландриских грађана код Касела.
  • 1330 Победа Срба над Бугарима код Велбужда.
  • 1331—1355 Српски цар Стефан Душан.
  • 1333—1370 Казимир III пољски.
  • 1337—1453 Стогодишњи рат између Енглеске и Француске.
  • 1340 (24 јун) Победа енглеске флоте код Слеиса (Еклиза).
  • 1340—1375 Валдемар IV Атердаг, дански краљ.
  • 1343 Присаједињење Дофинеје Француској.
  • 1346—1378 Цар Карло IV.
  • 1346 (25 август) Победа Енглеза код Кресија.
  • 1347 (4 август) Освајање Калеа од стране Енглеза.
  • 1347 и 1364 Римска република.
  • 1348 Оснивање Прашког универзитета.
  • 1348—1350 „Црна смрт” у Европи.
  • 1349—1361 „Радничко законодавство” Едварда III}-.
  • 1349 Законик Стефана Душана.
  • 1356 „Златна була” Карла IV.
  • 1356 Почетак турског освајања у Европи.
  • 1356 (19 септ.) Победа Енглеза код Поатјеа.
  • 1356—1358 Париски устанак под воћством Етјена Марсела.
  • 1358 (мај—јун) Жакерија.
  • 1359—1389 Турски султан Мурат I.
  • 1360 (8 мај) Мир измећу Енглеске и Француске у Бретињију.
  • 1360 Освајање Једрена од стране Турака.
  • 1363 Отцепљење Бургундије од домена француске круне.
  • 1364—1380 Карло V Француски.
  • 1367—1370 Рат Ханзе с Данском. Штралзундски мир.
  • 1369 Први енглески „Навигациони акт”.
  • 1374 Кошичка привилегија пољског краља Лудвига (Лајоша).
  • 1377—1399 Ричард II.
  • 1378 (јул—авг.) Устанак чомпа у Фиренци.
  • 1378—1417 „Велики расцеп” (Схизма) у католичкој цркви.
  • 1380 Победа Венеције над Ђеновом код Киође.
  • 1381 (мај—јун) Устанак Вата Тејлора.
  • 1382 Устанак „буздована” у Паризу.
  • 1385—1386 Склапање уније измећу Пољске и Литваније.
  • 1386—1572 Династија Јагелонаца у Пољској.
  • 1389 (28 јун) Битка на Косовом Пољу.
  • 1396 (28 септ.) Победа Турака над крсташима код Никопоља.
  • 1397 Калмарска унија Данске, Норвешке и Шведске.
  • 1399—1461 Ланкастерска династија у Енглеској.
  • 1399—1413 Хенрих IV енглески.

XV в.[уреди]

  • 1402 (20 јун) Пораз Бајазида I од Тимура код Ангоре.
  • 1410 (15 јул) Уништење Тевтонског реда од стране уједињених снага Пољака, Литванаца и Руса код Гринвалда (Таненберга).
  • 1411—1437 Цар Сигисмунд.
  • 1413 Устастак Кабоша у Паризу.
  • 1413—1422 Хенрик V Енглески. Обнова рата с Француском.
  • 1414—1418 Сабор у Костанци.
  • 1415 (6 јул) Спаљивање Јана Хуса.
  • 1415 (25 октобар) Победа Енглеза над Французима код Азенкура.
  • 1419—1434 Хуситски ратови.
  • 1422—1461 Карло VI Француски.
  • 1428—1429 Опсада Орлеана од стране Енглеза. Јованка Орлеанка.
  • 1431 (30 мај) Погубљење Јованке Орлеанке.
  • 1431—1447 Сабор у Базелу.
  • 1433 {30 новем.) Прашки компактати.
  • 1434 (30 мај) Пораз Таборита код Липана.
  • 1434 Завођење тираније Медичија у Фиренци.
  • 1434—1436 Сељачки устанак под воћством Енгелбректа Енгелбректсона у Шведској.
  • 1439 (6 јул) Фирентинска унија католичке и грчкоправославне цркве.
  • 1442 Освајање Напуља од стране Арагона.
  • 1444 (10 новемб.) Уништење крсташа од стране Турака код Варне.
  • 1447—1492 Казимир IV Јагелонац.
  • 1450 Устанак Џека Кеда.
  • 1450 Завођење тираније Сфорца у Милану.
  • Око 1450 Јохан Гутенберг проналази штампу.
  • 1451—1481 Турски Султан Мехмед II.
  • 1453 (29 мај) Освајање Цариграда од стране Турака. Пад Византиског царства.
  • 1454 Њешавски статути Казимира IV Јагелонца.
  • 1455—1485 Рат Црвене и Беле руже.
  • 1458—1490 Мађарски краљ Матија Корвин.
  • 1461—1483 Луј XI.
  • 1461 Освајање Трапезунта од стране Турака.
  • 1461—1483 Едвард IV.
  • 1461—1485 Јоршка династија у Енглеској.
  • 1462—1472 Сељачки устанци у Каталонији и на Балеарским Острвима.
  • 1466 Торунски мир. Тевтонски ред у вазалној зависности од Пољске.
  • 1469—1492 Лоренцо Медичи Величанствени.
  • 1470—1503 Регенство Стена Сгуре у Шведској.
  • 1477 (5 јануар) Пораз и погибија Карла Смелог код Нансија. Подела бургундских земаља између Француске и Хабзбурговаца.
  • 1479 Уједињење Арагона и Кастиље под влашћу Фердинанда и Изабеле.
  • 1480 Оснивање „свете хермандаде” кастиљских градова.
  • 1480 Увођење инквизиције у Шпанији.
  • 1483—1485 Ричард III.
  • 1483—1498 Карло VIII Француски.
  • 1484 Државни сталежи у Туру.
  • 1484—1486 Сељачки устанак у Каталонији. Укидање „рђавих обичаја”.
  • 1485 (22 август) Победа Хенриха Тјудора над Ричардом III код Босворта.
  • 1485—1603 Династија Тјудора у Енглеској.
  • 1485—1509 Хенрих VII Тјудор.
  • 1492 Освајање Гренаде од стране Шпаније. Крај реконквисте.