Историја средњег века I 34
Изглед
← | ИСТОРИЈА СРЕДЊЕГ ВЕКА I У редакцији: А. Д. Удаљцова, Ј. А. Косминског и О. Л. Вајнштајна |
Масним словима штампани су најважнији датуми, курзивом — датуми које је такође препоручљиво запамтити; остали датуми, штампани обичним словима, унети су ради обавештења.
I в. пре н. е.
[уреди]- 58—52 Ратови Јулија Цезара у Галији, Британији и Германији.
I в. н. е.
[уреди]- 9 Пораз Вара у Теутобуршкој шуми.
- Око 98 Тацитова „Германија“.
II в.
[уреди]- 165—180 Рат с Маркоманима.
III в.
[уреди]- 285 Угушивање устанка багауда у Галији.
IV в.
[уреди]- 332 Константинов указ о везивању колона за земљу.
- 375 Најезда Хуна. Пораз источноготског племенског савеза и бекство Западних Гота преко Дунава.
- 378 (9 август) Битка кода Једрена.
- 378—395 Цар Теодосије.
- 395 Подела Римског царства на западну и источну половину.
V в.
[уреди]- 404—405 Упад Радагаиса у Италију.
- 406—407 Упад Вандала, Алана и Свева у Галију и Шпанију и напуштање Британије од стране римских легија.
- 408 Погубљење Силихона. Прва Аларихова опсада Рима.
- 410 (24 авг.) Аларих осваја Рим.
- 419-711 Држава Западних Гота.
- 429—534 Држава Вандала у Африци.
- 443 Бургунди се насељавају у Сабаудији (Савоји).
- 451 Битка на Каталаунским Пољима (близу Троа).
- 455 јун Вандали заузимају и пустоше Рим.
- 476 Пад Римског царства на западу. Држава Одоакра у Италији.
- 481—511 Хлодовех.
- 486 Битка код Соасона, Франци освајају Сијатријеве поседе.
- 493—554 Држава Источних Гота у Италији.
- 496 Хлодовехови Франци примају хришћанство.
Крај V в. — почетак VI в.
[уреди]- Салиски закон.
VI в.
[уреди]- 507 Битка код Поатјеа. Франци освајају западноготски део Галије.
- 527—565 Цар Јустинијан I.
- 529—634 Јустинијанов Кодекс.
- 532 Устанак „Ника“.
- 533—534 Византија осваја вандалску државу.
- 534 Франци заузимају Бургундију.
- 535—554 Рат Византије са Источним Готима и пад источноготске државе.
- 568 Лангобарди освајају северни део Италије.
VII в.
[уреди]- 610—641 Цар Ираклије.
- 614 Париски едикт Хлотара II.
- 622 (20 септ) Бекство Мухамедово из Меке у Медину (хиџра).
- 623—658 Бохемски савез племена. Само.
- 630 Предаја Меке муслиманима.
- 632 Мухамедова смрт.
- 632—634 Калифа Абу-Бекр.
- 634—644 Калифа Омар. Освајање Сирије, Египта и Западног Ирана.
- 656—661 Калифа Алија.
- 661—750 Дамаски калифат Омејада.
- 661—679 Калифа Муавија.
- 679 Образовање Бугарске државе.
VIII в.
[уреди]- 711—714 Арапско освајање Шпаније.
- 715—741 Карло Мартел.
- 717—741 Цар Лав III Исавријанац.
- 732 Победа Франака над Арабљанима код Поатјеа.
- 741—768 Пипин Мали.
- 741—775 Цар Константин V Копроним.
- 750—1258 Багдадски калифат Абасида.
- 751 Пипин Мали узима краљевску титулу.
- 754—775 Калифа Мансур.
- 755—756 Ратови Пипина Малог у Италији. Оснивање Папске области.
- 756 Одвајање Кордовског емирата.
- 768—814 Карло Велики.
- 772—804 Ратови Карла Великог са Сасима.
- 774 Карло Велики осваја лангобардску Италију.
- 778 Рат Карла Великог у Шпанији. Битка у Ронсевалском Кланцу.
- 786—809 Калифа Харун-ал-Рашид.
IX в.
[уреди]- 800 (25 дец.) Крунисање Карла Великог за цара.
- 814—840 Лудвиг Побожни.
- 815—837 Устанак Бебека у Азербејџану.
- 821—823 Устанак Томе Словена у Малој Азији.
- 841—842 Устанак „Стелинга" у Саксонији.
- 843 Верденски уговор. Подела каролиншког царства.
- 843 Обнова православља и поштовања икона у Византији.
- 852—888 Борис, бугарски владар.
- 867—1057 Македонска династија византиских царева.
- 869—883 Устанак Зинџа у Ираку.
- 871—900 Алфред Ведики.
- 879 Уговор Алфреда с Гутрумом.
- 892—927 Бугарски цар Симеон.
- Крај IX в. Појава Мађара у Панонији.
- Крај IX в. Образовање чешке државе.
X в.
[уреди]- 904—906 Пад Велике Моравске.
- 911 Образовање војводства Нормандије.
- 911 Крај каролиншке династије у Немачкој.
- 911 Уговор Олега са Византијом.
- 919—1024 Саксонска краљевска (доцније царска) династија у Немачкој.
- 919—936 Хенрих I Птичар.
- 929 Абдурахман III проглашава Калифат у Кордови.
- 936—973 Отон I.
- 941 Игоров уговор с Византијом.
- 955 (10 авг.) Отонова победа над Мађарима на Лешком Пољу.
- 962 (2 фебр.) Крунисање Отона I за цара Светог Римског царства.
- 963—969 Византиски цар Нићифор Фока.
- 967—971 Свјатослављеви ратни походи у Бугарској и против Византије.
- 969 Образовање Фатимидског калифата у Египту.
- 969—976 Јован Цимискије, византиски цар.
- 976—1025 Василије II Бугароубица, византиски цар.
- 983 Устанак Полапских Словена.
- 987 Крај каролиншке династије у Француској.
- 987—1328 Капети.
- 987—996 Иг Капе.
- 988 Примање хришћанства у Русији.
- 992—1025 Болеслав I Храбри, пољски краљ.
- 997—1038 Стеван, први краљ Мађарске. Покрштавање Мађарске.
XI в.
[уреди]- 1017—1035 Кнут Велики, краљ Енглеске, Данске и Норвешке.
- 1018 Пад Првог бугарског царства.
- 1024—1125 Франконска (салиска) династија у Немачкој.
- 1029 Присаједињење Моравске Чешкој.
- 1032 Укључење Бургундије у састав царства.
- 1039—1056 Цар Хенрих III Црни.
- 1042—1066 Едвард Исповедник.
- 1054 Коначна подела хришћанске цркве на католичку и православну.
- 1055 Селџучко освајање Багдада.
- 1056—1106 Цар Хенрих IV.
- 1066 (14 окт.) Битка код Хастингса. Нормандиско освајање Енглеске.
- 1066—1154 Нормандиска династија у Енглеској.
- 1066—1087 Виљем I Освајач.
- 1071 (август) Победа Селџука над Византијом код Манцикерта.
- 1073—1085 Папа Гргур VII (Хилдебранд).
- 1074 Сељачки устанак у Саксонији.
- 1076 (јануар) Вормски сабор.
- 1076 (октобар) Трибурски Сабор.
- 1077 (25—29 јан.) Сусрет у Каноси.
- 1077 Оснивање комуне у Камбреу.
- 1079—1142 Абелар.
- 1081—1118 Алексије I Комнин.
- 1085 (26 мај) Кастиља осваја Толедо.
- 1086 „Књига страшног суда“.
- 1095 Сабор у Клермону.
- 1696—1278 Крсташки ратови.
- 1096—1099 Први крсташки рат.
XII в.
[уреди]- 1100—1135 Хенрих I енглески.
- 1108—1137 Луј VI Дебели.
- 1122 (23 септ.) Вормски конкордат.
- 1130 Уједињење јужвоиталијанских норманских држава у Краљевину Обеју Сицилија.
- 1135—1154 Феудалне мећусобице у Енглеској. Борба Стевана и Матилде.
- 1137—1180 Луј VII.
- 1138—1254 Династија Хоенштауфоваца на царском престолу.
- 1139 Оснивање Пртугалске краљевине.
- 1144 (децембар) Пад Едесе.
- 1147—1149 Други крсташки рат.
- 1152—1190 Фридрих I Барбароса.
- 1154—1399 Анжујска династија (Плантагенети) на енглеском престолу.
- 1154—1189 Хенрих II енглески.
- 1155 (18 јуни) Погубљење Арнолда из Бреше.
- 1157—1182 Валдемар I дански.
- 1158 (новембар) Сабор у Ронкаљи.
- 1162 Порушење Милана.
- 1164 Кларендонске конституције.
- 1167 Образовање Ломбардиске лиге
- 1170 (29 децем.) Убиство Томе Бекета.
- 1176 (29 мај) Битка код Лењана.
- 1180—1223 Филип II Август.
- 1183 Мир у Ковстанци.
- 1184 Победа устанка биркенбејнера у Норвешкој.
- 1186 Обнова бугарске независности (Друго бугарско царство).
- 1187 (3 октобар) Саладин осваја Јерусалим.
- 1189—1199 Ричард I Лавово Срце.
- 1189—1196 Трећи крсташки рат.
- 1190—1197 Цар Хенрих VI.
- 1194—1266 Династија Хоенштауфоваца у Краљевини Обеју Сицилија.
- 1198—1216 Папа Ииоћентије III.
- 1199—1216 Јован Без Земље.
XIII в.
[уреди]- 1201 Оснивање Риге.
- 1202—1241 Валдемар II дански.
- 1202—1204 Четврти крсташки рат.
- 1204 (12 април) Крсташи освајају и пљачкају Цариград.
- 1204—1261 Латинско царство.
- 1204—1206 Филип II Август присаједињује Нормандију, Мец, Анжу, Турен и део Поату земљама француске круне.
- 1205 Победа бугарског цара Калојана над крсташима.
- 1209 Оснивање Фрањевачког реда.
- 1209—1216 Албижански ратови.
- 1212 (16 јул) Победа уједињених снага Кастиље, Арагона, Португалије и Наваре над Маврима код Лас Навае де Толоса.
- 1212—1250 Фридрих II Хоенштауфовац.
- 1212 Фридрих II издаје привилегију чешким краљевима (Fridericiana).
- 1213 Јован Без Земље признаје вазалну зависност од папе.
- 1214 (2 јул) Француска победа над Енглезима код Ларош-о-Муана.
- 1214 (27 јул) Победа Филипа II Августа над царем Отоном IV код Бувина.
- 1214—1294 Роџер Бекон.
- 1215 (15 јун) Велика повеља слобода.
- 1216—1272 Хенрих III енглески.
- 1216 Оснивање Доминиканског реда.
- 1217—1221 Пети крсташки рат.
- 1222 „Златна була“ мађарског краља Андрије II.
- 1225—1274 Тома Аквински.
- 1226—1270 Луј IX Свети.
- 1228—1229 Крсташки поход Фридриха II (Шести крсташки рат).
- 1229 Присаједињење Лангедока земљама француске круне.
- 1231 Тевтонски ред у Пруској.
- 1231 „Конституција Сицилиске краљевине.“
- 1235 Мертонски статут о ограђивањима.
- 1236 Кастиља осваја Кордову.
- 1237 Уједињење Тевтонског реда и реда Мачоносаца.
- 1240 (15 јул) На челу са кнезом Александром Новгорођани односе победу над Швеђанима на Неви.
- 1241 Поход Батуа у Западну Европу.
- 1242 (5 април) „Ледено побојиште“. Победа Александра Невског над тевтонским ритерима на леду Чудског Језера.
- 1243—1254 Папа Иноћентије IV.
- 1248—1254 Седми крсташки рат.
- 1253—1278 Пшемисл II чешки.
- 1254—1273 Међувлашће у царству.
- 1258 Оксфордске провизије.
- 1258 Монголи освајају Багдад.
- 1261 Обнова Византиског царства.
- 1264 (14 мај) Победа Симона Монфора над краљевским трупама код Луиса.
- 1265 Почетак енглеског парламента.
- 1265 (4 август) Пораз и смрт Монфора код Ивзема.
- 1265—1321 Данте.
- 1266 (26 фебр.) Битка код Беневента. Карло Анжујски осваја јужну Италију.
- 1266—1442 Анжујска династија у јужној Италији.
- 1268 (23 август) Битка код Таљакоца и погибија последњег Хоенштауфовца.
- 1270 Осми крсташки рат.
- 1272-1307 Едвард I.
- 1273—1291 Рудолф I Хабзбурговац.
- 1273 Настанак Месте у Кастиљи.
- 1276—1278 Уништење чешко-аустриске државе Пшемисла II. 3аузимање Аустрије, Штајерске, Корушке и Крањске од стране Рудолфа I Хабзбурговца.
- 1277—1447 Тиранија Висконтија у Милану.
- 1279 Статут Едварда I „о мртвој руци“.
- 1282 (30 март) „Сицилиско вечерње“.
- 1282 Енглеско освајање Велса.
- 1282 Увођење народне скупштине у Данској (Danehof).
- 1285—1314 Филип IV Лепи.
- 1285 Вестминстерски статут о ограђивању.
- 1291 Пад Акре. Губитак последњих крсташких поседа на Истоку.
- 1291 Почетак Швајцарског савеза.
- 1293 „Наредбе правде“ у Фиренци.
- 1294—1393 Папа Бонифације VIII.
- 1296 Победа Ђенове над Венецијом код Корчуле.
- 1297 Статут Едварда I „О недозвољавању пореза“.
XIV в.
[уреди]- 1302 Протеривање Дантеа из Фиренце.
- 1302 Присаједињење Сицилије Арагону.
- 1302 (8 април) Први сазив Државних сталежа у Француској.
- 1302 (18 мај) „Бришко јутрење”.
- 1302 (11 јул) Победа еснафске војске фландриских градова над француским ритерима код Куртреа („битка мамуза”).
- 1303 Трговачка повеља Едварда I.
- 1303—1307 Устанак Долчина у Ломбардији.
- 1304—1374 Петрарка.
- 1307—1312 Уништење Темпларског реда.
- 1308—1378 „Авињонско ропство” папа.
- 1310—1437 Династија Луксембурговаца у Чешкој.
- 1310—1382 Анжујска династија у Мађарској.
- 1310—1313 Поход цара Хенриха VII у Италију.
- 1313—1375 Бокачо.
- 1315 (15 новем.) Победа Швајцараца над војском Хабзбурговаца код Моргартена. Почетак независности Швајцарског савеза.
- 1315 Ордонанса Луја X о откупу сељака.
- 1323—1328 Устанак сељака и фландриских градова.
- 1324 Присаједињење Сардиније Арагону.
- 1326 Освајање Брусе од стране Турака-.
- 1327—1377 Едвард III.
- 1328—1589 Династија Валоа у Француској.
- 1328 Пораз усталих фландриских грађана код Касела.
- 1330 Победа Срба над Бугарима код Велбужда.
- 1331—1355 Српски цар Стефан Душан.
- 1333—1370 Казимир III пољски.
- 1337—1453 Стогодишњи рат између Енглеске и Француске.
- 1340 (24 јун) Победа енглеске флоте код Слеиса (Еклиза).
- 1340—1375 Валдемар IV Атердаг, дански краљ.
- 1343 Присаједињење Дофинеје Француској.
- 1346—1378 Цар Карло IV.
- 1346 (25 август) Победа Енглеза код Кресија.
- 1347 (4 август) Освајање Калеа од стране Енглеза.
- 1347 и 1364 Римска република.
- 1348 Оснивање Прашког универзитета.
- 1348—1350 „Црна смрт” у Европи.
- 1349—1361 „Радничко законодавство” Едварда III}-.
- 1349 Законик Стефана Душана.
- 1356 „Златна була” Карла IV.
- 1356 Почетак турског освајања у Европи.
- 1356 (19 септ.) Победа Енглеза код Поатјеа.
- 1356—1358 Париски устанак под воћством Етјена Марсела.
- 1358 (мај—јун) Жакерија.
- 1359—1389 Турски султан Мурат I.
- 1360 (8 мај) Мир измећу Енглеске и Француске у Бретињију.
- 1360 Освајање Једрена од стране Турака.
- 1363 Отцепљење Бургундије од домена француске круне.
- 1364—1380 Карло V Француски.
- 1367—1370 Рат Ханзе с Данском. Штралзундски мир.
- 1369 Први енглески „Навигациони акт”.
- 1374 Кошичка привилегија пољског краља Лудвига (Лајоша).
- 1377—1399 Ричард II.
- 1378 (јул—авг.) Устанак чомпа у Фиренци.
- 1378—1417 „Велики расцеп” (Схизма) у католичкој цркви.
- 1380 Победа Венеције над Ђеновом код Киође.
- 1381 (мај—јун) Устанак Вата Тејлора.
- 1382 Устанак „буздована” у Паризу.
- 1385—1386 Склапање уније измећу Пољске и Литваније.
- 1386—1572 Династија Јагелонаца у Пољској.
- 1389 (28 јун) Битка на Косовом Пољу.
- 1396 (28 септ.) Победа Турака над крсташима код Никопоља.
- 1397 Калмарска унија Данске, Норвешке и Шведске.
- 1399—1461 Ланкастерска династија у Енглеској.
- 1399—1413 Хенрих IV енглески.
XV в.
[уреди]- 1402 (20 јун) Пораз Бајазида I од Тимура код Ангоре.
- 1410 (15 јул) Уништење Тевтонског реда од стране уједињених снага Пољака, Литванаца и Руса код Гринвалда (Таненберга).
- 1411—1437 Цар Сигисмунд.
- 1413 Устастак Кабоша у Паризу.
- 1413—1422 Хенрик V Енглески. Обнова рата с Француском.
- 1414—1418 Сабор у Костанци.
- 1415 (6 јул) Спаљивање Јана Хуса.
- 1415 (25 октобар) Победа Енглеза над Французима код Азенкура.
- 1419—1434 Хуситски ратови.
- 1422—1461 Карло VI Француски.
- 1428—1429 Опсада Орлеана од стране Енглеза. Јованка Орлеанка.
- 1431 (30 мај) Погубљење Јованке Орлеанке.
- 1431—1447 Сабор у Базелу.
- 1433 {30 новем.) Прашки компактати.
- 1434 (30 мај) Пораз Таборита код Липана.
- 1434 Завођење тираније Медичија у Фиренци.
- 1434—1436 Сељачки устанак под воћством Енгелбректа Енгелбректсона у Шведској.
- 1439 (6 јул) Фирентинска унија католичке и грчкоправославне цркве.
- 1442 Освајање Напуља од стране Арагона.
- 1444 (10 новемб.) Уништење крсташа од стране Турака код Варне.
- 1447—1492 Казимир IV Јагелонац.
- 1450 Устанак Џека Кеда.
- 1450 Завођење тираније Сфорца у Милану.
- Око 1450 Јохан Гутенберг проналази штампу.
- 1451—1481 Турски Султан Мехмед II.
- 1453 (29 мај) Освајање Цариграда од стране Турака. Пад Византиског царства.
- 1454 Њешавски статути Казимира IV Јагелонца.
- 1455—1485 Рат Црвене и Беле руже.
- 1458—1490 Мађарски краљ Матија Корвин.
- 1461—1483 Луј XI.
- 1461 Освајање Трапезунта од стране Турака.
- 1461—1483 Едвард IV.
- 1461—1485 Јоршка династија у Енглеској.
- 1462—1472 Сељачки устанци у Каталонији и на Балеарским Острвима.
- 1466 Торунски мир. Тевтонски ред у вазалној зависности од Пољске.
- 1469—1492 Лоренцо Медичи Величанствени.
- 1470—1503 Регенство Стена Сгуре у Шведској.
- 1477 (5 јануар) Пораз и погибија Карла Смелог код Нансија. Подела бургундских земаља између Француске и Хабзбурговаца.
- 1479 Уједињење Арагона и Кастиље под влашћу Фердинанда и Изабеле.
- 1480 Оснивање „свете хермандаде” кастиљских градова.
- 1480 Увођење инквизиције у Шпанији.
- 1483—1485 Ричард III.
- 1483—1498 Карло VIII Француски.
- 1484 Државни сталежи у Туру.
- 1484—1486 Сељачки устанак у Каталонији. Укидање „рђавих обичаја”.
- 1485 (22 август) Победа Хенриха Тјудора над Ричардом III код Босворта.
- 1485—1603 Династија Тјудора у Енглеској.
- 1485—1509 Хенрих VII Тјудор.
- 1492 Освајање Гренаде од стране Шпаније. Крај реконквисте.