Имала мајка немала

Имала мајка немала (народне песме из Великог Извора). Песме забележио Сергије Калчић. 11/1971, бр. 2, стр. 46-53.

• Имала мајка немала
• Покрај покрај Радо
• Најмило
• Цене ле
• Ја доди либе
• Елено снао (Жетварска)
• Либе коприване
• Котлите дзркат мамо
• Сношти вечер
• Свадбарска (Пева се када младу уводе у кућу)
• Иди си иди дангубо
• Ја попеј Вело велкова (Жетварска)
• Леле Радо бела Радо
• Побољала са невјаста
• Удри в' крај невјасто (Пева се кала се окопава кукуруз)
• Доди ми доди Цојле (Пева се на седељкама)
• Доди ми либе, побрзај
• Моми ђаволе
• Дилбер невјасто
• Горо ле горо зелена
• Проклета Радо
• Убава Стана
• Кметува Лазар, кнезува
• Стојан и Драгана
• Крава Мурдана
• Ђорђе грозниа
• Шанко и Бонка
• МАЊЕ ПОЗНАТЕ РЕЧИ

Напомена

     Велики Извор, једно од најстаријих а уједно и једно од највећих насеља (све до половине XIX века веће и од Зајечара) у Тимочкој Крајини, представља за себе једну посебну етнографску целину. Оно има свој фолклор, своје обичаје и свој „језик“ и разликује се од осталих у овм делу источне Србије.
     Великоизворци имају и своје сопствено бзгато народно стваралаштво на свом дијалскту које до данас није забележено (осим М. Станојевића који је изгледа у Извзру забележио само песму „Ђурђевданска жртва"). Народне песме још увек живе, и данас их певају не само стари већ и млади. Млади певају данас само лирске песме и углавном оне које се певају уз игру или оне које се певају неком пригодом (за време жетве, свадбе и сл.). И народне игре су типичне, „изворске", играју се само у Извору, али се оне више не негују и играју их само старији.

Песме забележио Сергије Калчић.