Имала мајка, имала
до девет сина убави,
десети Ђорђе грозниа.
Мајка синове изжени,
девет си снаи доведе, 5
девет и снаи родиа,
девет мининћи дечица
ваф девет љулћи шарени.
Куга на Ђорђа ред доде
да си и него ужени, 10
мајка си Ђорђу продума:
„Сине ле, Ђорђе грозниа,
иди си сине ваф светь,
при мене више не дважбај,
доно та њашто изеде, 15
доно та вода однесе,
азе та нешта ужена,
да ми не грозиш дворове
и девет сина убави,
и девет мили снашици, 20
и девет ћани дечица
ваф девет љулћи шарени."
Ђорђе си мајка послуша,
по светь тој си утиде.
Девет ја годин минало. 25
Свакакво чудо ја виђал,
свакаква мька пропатил.
Куга е Ђорђе утушол,
ваф двори чума влезнала,
девет и сина умори 30
и девет снаи убави,
и девет деца мининћи
ваф девет љулћи шарени.
Сама ја мајка остала
да плаче и да нарича. 35
Девет ја годин плакала,
очите си исплакала.
Дворове в’ бурен зарасле.
Кута са толку минало,
Ђорђе са минал поврнал, 40
мајчини двори обидил.
Мајчини двори убави
ваф зелен бурен зарасле.
Ђорђе са викна, провикна,
мајка си мила викаше 45
и девет брата убави,
и девет мили снашици,
и девет ћани дечица
ваф девет љулћи шарени.
Мајка му дума продума: 50
„Иди си, чумо, зла болес,
доста е тебе од мене,
девет ми сина умори
и девет мили снашици,
и девет ћани дечица 55
ваф девет љулћи шарени,
само ти мене остави
да пуштам слзи крвави
крвави слзи до гроба."
Ђорђе са викна провикна: 60
„Мајко ле, стара мајчице,
ас не сам чума, зла болес,
него сам Ђорђе твој Ђорђе."
Мајка си викна провикна:
„Сине ле, Ђорђе грозниа, 65
мајчина срећо в несрећа,
мајчина клетво гуљама.
Ђорђе си мајка пригрна,
пригрна па го цукнала.
Куга го мајка цукнала, 70
на земља стара паднала
и тука мртва остала.
