Зла жена (Ј.С.Поповић)/6

Извор: Викизворник
Иди на навигацију Иди на претрагу

Позорје 6.
◄   Позорје 5. Позорје 7.   ►

ПОЗОРИЈЕ 6.

ПЕЛА, ПРЕЂАШЊА


ПЕЛА: Добро вече желим, милостива госпођа (Пољуби јој руку.)

СУЛТАНА: Јеси ли ти Сретиница?

ПЕЛА: Јесам, милостива госпођо. Добила сам заповест да дођем код вас.

СУЛТАНА: Ваљда си чекала лимуне, ниси могла раније доћи?

ПЕЛА: Сад ми је момак казао.

СУЛТАНА: Угурсуз! У свачем ме мора једити... Кажу људи да млого на мене наличиш.

ПЕЛА: Тако су и мени казивали.

СУЛТАНА: Оди да видим. (Повуче је к огледалу.) Заиста,... хм! (Љути се.) Сваки ђаво на моју главу.

ПЕЛА: Ја се радујем, милостива госпођо, да сам срећна на вас налкковати.

СУЛТАНА: Видиш ти параснице како се она радује! Само се гдигод пофали зато, пак ћу ти ја показати каква је разлика између нас... Знаш ли зашто сам те звала?

ПЕЛА: Ја не знам.

СУЛТАНА: Да обучеш моје аљине, а мени дај твоје.

ПЕЛА: Милостива госпођо...

СУЛТАНА: Ти не знаш тко сам ја теби? да ниједну реч не чујем! Ја знам што радим. Ти си једнаког лица и мога стаса. докле год ја не дођем, ти остајеш овде место мене. Поватаће Султана свима

крајеве!

ПЕЛА: Али ако ме познаду?

СУЛАТАНА (лупи ногом): Опет почињеш? Оћеш и ја да почнем? Ниси чула ко сам ја?


Јавно власништво
Овај текст је у јавном власништву у Србији, Сједињеним државама и свим осталим земљама са периодом заштите ауторских права од живота аутора плус 70 година јер је његов аутор, Јован Стерија Поповић, умро 1856, пре 164 године.