Зла жена (Ј.С.Поповић)/6
| ◄ Позорје 5. | Позорје 7. ► |
ПОЗОРИЈЕ 6.
ПЕЛА, ПРЕЂАШЊА
ПЕЛА: Добро вече желим, милостива госпођа (Пољуби јој руку.)
СУЛТАНА: Јеси ли ти Сретиница?
ПЕЛА: Јесам, милостива госпођо. Добила сам заповест да дођем код вас.
СУЛТАНА: Ваљда си чекала лимуне, ниси могла раније доћи?
ПЕЛА: Сад ми је момак казао.
СУЛТАНА: Угурсуз! У свачем ме мора једити... Кажу људи да млого на мене наличиш.
ПЕЛА: Тако су и мени казивали.
СУЛТАНА: Оди да видим. (Повуче је к огледалу.) Заиста,... хм! (Љути се.) Сваки ђаво на моју главу.
ПЕЛА: Ја се радујем, милостива госпођо, да сам срећна на вас налкковати.
СУЛТАНА: Видиш ти параснице како се она радује! Само се гдигод пофали зато, пак ћу ти ја показати каква је разлика између нас... Знаш ли зашто сам те звала?
ПЕЛА: Ја не знам.
СУЛТАНА: Да обучеш моје аљине, а мени дај твоје.
ПЕЛА: Милостива госпођо...
СУЛТАНА: Ти не знаш тко сам ја теби? да ниједну реч не чујем! Ја знам што радим. Ти си једнаког лица и мога стаса. докле год ја не дођем, ти остајеш овде место мене. Поватаће Султана свима
крајеве!
ПЕЛА: Али ако ме познаду?
СУЛАТАНА (лупи ногом): Опет почињеш? Оћеш и ја да почнем? Ниси чула ко сам ја?
|