Zla žena (J.S.Popović)/6
| ◄ Pozorje 5. | Pozorje 7. ► |
POZORIJE 6.
PELA, PREĐAŠNjA
PELA: Dobro veče želim, milostiva gospođa (Poljubi joj ruku.)
SULTANA: Jesi li ti Sretinica?
PELA: Jesam, milostiva gospođo. Dobila sam zapovest da dođem kod vas.
SULTANA: Valjda si čekala limune, nisi mogla ranije doći?
PELA: Sad mi je momak kazao.
SULTANA: Ugursuz! U svačem me mora jediti... Kažu ljudi da mlogo na mene naličiš.
PELA: Tako su i meni kazivali.
SULTANA: Odi da vidim. (Povuče je k ogledalu.) Zaista,... hm! (Ljuti se.) Svaki đavo na moju glavu.
PELA: Ja se radujem, milostiva gospođo, da sam srećna na vas nalkkovati.
SULTANA: Vidiš ti parasnice kako se ona raduje! Samo se gdigod pofali zato, pak ću ti ja pokazati kakva je razlika između nas... Znaš li zašto sam te zvala?
PELA: Ja ne znam.
SULTANA: Da obučeš moje aljine, a meni daj tvoje.
PELA: Milostiva gospođo...
SULTANA: Ti ne znaš tko sam ja tebi? da nijednu reč ne čujem! Ja znam što radim. Ti si jednakog lica i moga stasa. dokle god ja ne dođem, ti ostaješ ovde mesto mene. Povataće Sultana svima
krajeve!
PELA: Ali ako me poznadu?
SULATANA (lupi nogom): Opet počinješ? Oćeš i ja da počnem? Nisi čula ko sam ja?
|