Зла жена (Ј.С.Поповић)/14

Извор: Викизворник
Иди на навигацију Иди на претрагу

ДЈЕЈСТВО ТРЕЋЕ
◄   Позорје 1. Позорје 2. Позорје 3.   ►

ПОЗОРИЈЕ 2.

ТРИФИЋ, ПРЕЂАШЊИ


ТРИФИЋ: Кој враг, каква је то вика?

СУЛТАНА (удари Стевана песницом): Орјатски роде!

ТРИФИЋ (увати је за руку): Но, но, шта је то?

СТЕВАН: Милостиви господине, ождркељала се као свиња, па дошла да је пустим унутра, каже да је милостива госпођа.

СУЛТАНА: Скотино, сад ћу ти зубе избити! Зар ме не познајеш? (Трифићу.) Лепо ти стоји, напустио си ме да ме слуге туку.

ТРИФИЋ: Драга моја, шта ћеш ти овде?

СУЛТАНА: Ја сам твоја жена.

ТРИФИЋ: Ти моја жена ниси!

СУЛТАНА: Шта, забога, гди сам ја? Помагајте! (Туче се по глави.)

ТРИФИЋ: Ова је с ума сишла!

СТЕВАН: Пијана је.

СУЛТАНА: Опио се ти и врат сломио! (Трифићу.) Слепче, зар ме не познајеш?

ТРИФИЋ: (На моју душу, она је, али да се учиним да је не познајем, може бити да ће јој то помоћи).

СУЛТАНА: Сам ђаво овде мора играти, други нитко! (Трифићу.) Шта ти мислиш са мном?

СТЕВАН: Није господин твој, ти!

СУЛТАНА: Не дери се, ил ћу ти сад показати.

ТРИФИЋ: Драга моја, иди ти твојој кући.

СУЛТАНА: Ово је моја кућа.

ТРИФИЋ: Ти се вараш, твоја је кућа преко пута.

СУЛТАНА: Ја сам твоја жена.

ТРИФИЋ: Ја не могу имати две жене.

СТЕВАН: Аха, ето мајстор Срете, сад ће је он научити памети.


Јавно власништво
Овај текст је у јавном власништву у Србији, Сједињеним државама и свим осталим земљама са периодом заштите ауторских права од живота аутора плус 70 година јер је његов аутор, Јован Стерија Поповић, умро 1856, пре 164 године.