Zla žena (J.S.Popović)/14
| ◄ Pozorje 1. | Pozorje 2. | Pozorje 3. ► |
POZORIJE 2.
TRIFIĆ, PREĐAŠNjI
TRIFIĆ: Koj vrag, kakva je to vika?
SULTANA (udari Stevana pesnicom): Orjatski rode!
TRIFIĆ (uvati je za ruku): No, no, šta je to?
STEVAN: Milostivi gospodine, oždrkeljala se kao svinja, pa došla da je pustim unutra, kaže da je milostiva gospođa.
SULTANA: Skotino, sad ću ti zube izbiti! Zar me ne poznaješ? (Trifiću.) Lepo ti stoji, napustio si me da me sluge tuku.
TRIFIĆ: Draga moja, šta ćeš ti ovde?
SULTANA: Ja sam tvoja žena.
TRIFIĆ: Ti moja žena nisi!
SULTANA: Šta, zaboga, gdi sam ja? Pomagajte! (Tuče se po glavi.)
TRIFIĆ: Ova je s uma sišla!
STEVAN: Pijana je.
SULTANA: Opio se ti i vrat slomio! (Trifiću.) Slepče, zar me ne poznaješ?
TRIFIĆ: (Na moju dušu, ona je, ali da se učinim da je ne poznajem, može biti da će joj to pomoći).
SULTANA: Sam đavo ovde mora igrati, drugi nitko! (Trifiću.) Šta ti misliš sa mnom?
STEVAN: Nije gospodin tvoj, ti!
SULTANA: Ne deri se, il ću ti sad pokazati.
TRIFIĆ: Draga moja, idi ti tvojoj kući.
SULTANA: Ovo je moja kuća.
TRIFIĆ: Ti se varaš, tvoja je kuća preko puta.
SULTANA: Ja sam tvoja žena.
TRIFIĆ: Ja ne mogu imati dve žene.
STEVAN: Aha, eto majstor Srete, sad će je on naučiti pameti.
|