Зла жена (Ј.С.Поповић)/12

Извор: Викизворник
Иди на навигацију Иди на претрагу

ДЈЕЈСТВО ДРУГО
◄   Позорје 4. Позорје 5. Позорје 6.   ►

ПОЗОРИЈЕ 5.

ТРИФИЋ, ПРЕЂАШНИ


ТРИФИЋ. Је л’ вам устала госпоја?

ПЕРСИДА: Ах, милостиви господине!

ТРИФИЋ: Шта, опет си добила бој?

ПЕРСИДА: О, нисам, милостиви господине!

ТРИФИЋ: Ништа, добићеш, то бар код ње није скупо.

ПЕРСИДА: О, милостиви господине, да је видите не би је познали како се променила.

ТРИФИЋ: Биће болесна?

ПЕРСИДА: Није, милостиви господине, али тако добре, тако благе жене нисте јошт у вашем веку видили.

ТРИФИЋ (горко): Верујем.

СТЕВАН: Јесте, милостиви господине. Зачудо како се наша госпоја изменила. Мени каже драги Стево.

ПЕРСИДА: Мени каже Персо душо.

ТРИФИЋ: Је л’ то истина што ви говорите?

СТЕВАН: Ви ћете се сами уверити.

ТРИФИЋ (Персиди): Је ли обућена?

СТЕВАН: О, и извезла се већ.

ТРИФИЋ: Тако рано?

ПЕРСИДА: Гледајте, милостиви господине, сама се обукла.

ТРИФИЋ: А гди си ти била?

ПЕРСИДА: Док сам ја дошла, већ је била обучена. Ја је молим за опроштење што сам на дужност моју заборавила, а она ми каже: Нека, Персо душо, ја могу и сама.

ТРИФИЋ: Пређе јој нису могли троје угодити.

СТЕВАН: Ни сви служитељи.

ТРИФИЋ: Зашто ви мени нисте јавили кад је полазила?

СТЕВАН: Ја сам хотео, али милостива ми госпоја каже: нека, драги Стево, може бити да је милостиви господин у послу, њега не треба узнемиривати.

ТРИФИЋ: Децо, ако је то тако као што ви кажете, ја ћу вам сваком по два пара аљина начинити.

ПЕРСИДА: Ту немате ништа сумњати, милостиви господине. Ако ви нађете да је боља него што је ми описујемо, гора јамачно није.

СТЕВАН: Оћу ли ићи за чоу, милостиви господине?

ТРИФИЋ: Охо, Стеване, чекај да видимо да се лист не преврне!

СТЕВАН: Истина, кажу људи, курјак длаку мења, а ћуд нигда, а жена мужа мења а нарав ретко. Но, код милостиве госпође сасвим је другојачије. Чисто се и у образу променула. Најпре бјаше набусита, а сад је блага и умиљата, канда је малко спала.

ПЕРСИДА: Јесте, милостиви господине, ваљда није добро спавала.

СТЕВАН: Ваљда јој је жао било што нас је толико мучила.

ТРИФИЋ: Моја децо, овом се није чудити. Страсти човека преобрате у звера, све му природне чертице извуку, постане скот а не човек. Тако и ваша госпођа, док је била у јарости, није ни могла управо лице своје показати, она се више фурији него жени уподобљавала. Но ви сте ми радосни глас донели, одите да вас обдарим, пак кад се совршено уверим да је тако као што ми ви казујете, купићу вам и аљине. (Он напред, Стеван и Персида радосни за њим.)


Јавно власништво
Овај текст је у јавном власништву у Србији, Сједињеним државама и свим осталим земљама са периодом заштите ауторских права од живота аутора плус 70 година јер је његов аутор, Јован Стерија Поповић, умро 1856, пре 164 године.