Зла жена (Ј.С.Поповић)/11

Извор: Викизворник
Иди на навигацију Иди на претрагу

ДЈЕЈСТВО ДРУГО
◄   Позорје 3. Позорје 4. Позорје 5.   ►

ПОЗОРИЈЕ 4.

СТЕВАН, ПРЕЂАШЊЕ


СТЕВАН: Милостива госпођа, готово је.

ПЕЛА: Таки, Стево. (Узме велику мараму, Персида јој намести, потом са Стеваном за њом и малочас врати се.)

ПЕРСИДА: Ово не може бити да је она. Од онакове аспиде да се таково јагње претвори, то није ни помислити. (Чује се лупа од каруца.) И то је чудо да пре подне у шетњу иде, ко јошт изјутра у шетњу одлази?

СТЕВАН (крстећи се ступи): Да ми је ко казао, не би веровао.

ПЕРСИДА: Зар ти ниси отишао, Стеване?

СТЕВАН (крстећи се једнако): Овде човеку мора памет да стане. Најпре по три служитеља не могу да јој угоде, а сад ми каже, нека, Стево брате, требаћеш може бити, милостивом господину. Данас први пут чу и ја од ње лепу реч.

ПЕРСИДА: Бре, да видиш како је са мном поступала, као да сам јој сестра.

СТЕВАН: Све забадава. Њу је морао ко или поштено издеветати, или добро изгрдити, другојачије није.

ПЕРСИДА: Чујем да је овај чизмар у комшилуку јако испрескакао.

СТЕВАН: Срета? Е, то верујем, зашто у тога нема пет на девет, јошт кад се малко усуче. Незнам како је и с његовом Пелом ноћас провео. Сирота, кад је била синоћ код нас, ваљда је мало јаче повукла. Нађем је на Глишином кревету гди спава, те је одвучем кући да је не лупа Срета; али како је овај био наквашен, а она убрађена, знам да су се лепо гледали.

ПЕРСИДА (смеје се): Знаш шта је, Стево, Ја сам метнула мало опиума нашој госпођи у лимунаду, пак ваљда је сирота Пела морала попити.

СТЕВАН: Каква лимунада, кад удара из ње вино као из бурета. Показаће њојзи Срета од чега се укрутила, не брини се ти.

ПЕРСИДА: Да је наша госпођа пала том Срети у шаке, знам да би се одавно укрочала.

СТЕВАН: Видиш како не знаш шта говориш! Море, како ћеш да је укрочаш кад цићи по кући као змија; гди кога види, ту удари. О, Боже ме сачувај, и мога највећег непријатеља, који ме жели убити, не могу га другојаче клети, него желећи му злу жену. Нек је човек како назлобрз и бесан, подај му само злу жену, пак ће бити као јагње. Оћеш да кога сневеселиш, подај му само злу жену. Оћеш да знаш како се време мења, узми злу жену. Видиш ли кога у друштву, који оће увек да има право, подај му злу жену, пак ће она имати право. Оћеш гордог да покориш, подај му злу жену. Оћеш да говорљивац научи ћутати, подај му злу жену, пак ће бити као мушица.

ПЕРСИДА: Да те нешто чује наша госпођа.

СТЕВАН: О, ја би јој приповедио како такове жене и од асне могу бити. На пример. Ако ко радо не части, а долазе му гости, само нека узме злу жену. Ако је ко тужен, и не може да нађе доброг адвоката, нека поведе са собом злу жену. Ако кога и куга нападне, нека пусти на њу злу жену, пак ће и њу у море отерати. Али мир, ето нам господина!


Јавно власништво
Овај текст је у јавном власништву у Србији, Сједињеним државама и свим осталим земљама са периодом заштите ауторских права од живота аутора плус 70 година јер је његов аутор, Јован Стерија Поповић, умро 1856, пре 164 године.