Zla žena (J.S.Popović)/12
| ◄ Pozorje 4. | Pozorje 5. | Pozorje 6. ► |
POZORIJE 5.
TRIFIĆ, PREĐAŠNI
TRIFIĆ. Je l’ vam ustala gospoja?
PERSIDA: Ah, milostivi gospodine!
TRIFIĆ: Šta, opet si dobila boj?
PERSIDA: O, nisam, milostivi gospodine!
TRIFIĆ: Ništa, dobićeš, to bar kod nje nije skupo.
PERSIDA: O, milostivi gospodine, da je vidite ne bi je poznali kako se promenila.
TRIFIĆ: Biće bolesna?
PERSIDA: Nije, milostivi gospodine, ali tako dobre, tako blage žene niste jošt u vašem veku vidili.
TRIFIĆ (gorko): Verujem.
STEVAN: Jeste, milostivi gospodine. Začudo kako se naša gospoja izmenila. Meni kaže dragi Stevo.
PERSIDA: Meni kaže Perso dušo.
TRIFIĆ: Je l’ to istina što vi govorite?
STEVAN: Vi ćete se sami uveriti.
TRIFIĆ (Persidi): Je li obućena?
STEVAN: O, i izvezla se već.
TRIFIĆ: Tako rano?
PERSIDA: Gledajte, milostivi gospodine, sama se obukla.
TRIFIĆ: A gdi si ti bila?
PERSIDA: Dok sam ja došla, već je bila obučena. Ja je molim za oproštenje što sam na dužnost moju zaboravila, a ona mi kaže: Neka, Perso dušo, ja mogu i sama.
TRIFIĆ: Pređe joj nisu mogli troje ugoditi.
STEVAN: Ni svi služitelji.
TRIFIĆ: Zašto vi meni niste javili kad je polazila?
STEVAN: Ja sam hoteo, ali milostiva mi gospoja kaže: neka, dragi Stevo, može biti da je milostivi gospodin u poslu, njega ne treba uznemirivati.
TRIFIĆ: Deco, ako je to tako kao što vi kažete, ja ću vam svakom po dva para aljina načiniti.
PERSIDA: Tu nemate ništa sumnjati, milostivi gospodine. Ako vi nađete da je bolja nego što je mi opisujemo, gora jamačno nije.
STEVAN: Oću li ići za čou, milostivi gospodine?
TRIFIĆ: Oho, Stevane, čekaj da vidimo da se list ne prevrne!
STEVAN: Istina, kažu ljudi, kurjak dlaku menja, a ćud nigda, a žena muža menja a narav retko. No, kod milostive gospođe sasvim je drugojačije. Čisto se i u obrazu promenula. Najpre bjaše nabusita, a sad je blaga i umiljata, kanda je malko spala.
PERSIDA: Jeste, milostivi gospodine, valjda nije dobro spavala.
STEVAN: Valjda joj je žao bilo što nas je toliko mučila.
TRIFIĆ: Moja deco, ovom se nije čuditi. Strasti čoveka preobrate u zvera, sve mu prirodne čertice izvuku, postane skot a ne čovek. Tako i vaša gospođa, dok je bila u jarosti, nije ni mogla upravo lice svoje pokazati, ona se više furiji nego ženi upodobljavala. No vi ste mi radosni glas doneli, odite da vas obdarim, pak kad se sovršeno uverim da je tako kao što mi vi kazujete, kupiću vam i aljine. (On napred, Stevan i Persida radosni za njim.)
|
Ovaj tekst je u javnom vlasništvu u Srbiji, Sjedinjenim državama i svim ostalim zemljama sa periodom zaštite autorskih prava od života autora plus 70 godina jer je njegov autor, Jovan Sterija Popović, umro 1856, pre 168 godina.
|