Женидба и удадба/9

Извор: Викизворник
Пређи на навигацију Пређи на претрагу

ОДЈЕЛЕНИЈЕ ПРВО
◄   УГЛЕД 8 УГЛЕД 9. УГЛЕД 10   ►



УГЛЕД 9.



ДЕВОЈКА, МАТИ

ДЕВОЈКА: Шта ме зовете?

МАТИ: Довече ће ти бити прстен.

ДЕВОЈКА: Ала врагу...

МАТИ: Зар ти није по вољи?

ДЕВОЈКА: По вољи, кад нема бољега.

МАТИ: Шта ћеш, ћерко, доста си и седила.

ДЕВОЈКА: Ја знам. Да сте ме удали кад сам била од шеснаест година, него ви све: „Млада ми је девојка, млада ми је девојка.“

МАТИ: Пак и јеси била млада.

ДЕВОЈКА: Дабогме млада, сад ето како се удајем.

МАТИ: Пак шта ће? Момак је леп, а види се и добар бити. Уз то је јошт и богат, па куд ћеш више?

ДЕВОЈКА (наслони главу на руку, па се замисли).

МАТИ: Ајде шта си луда. Познајем ја, ти ћеш бити срећна с њим.

ДЕВОЈКА (кроз плач): Нити знам каква му је кућа, нит има ли што, него ајд па прстен.

МАТИ: Забога, девојко, људи нам кажу да врло добро стоји. А друго, богме ћерко, и ти не можеш млого пробирати; мало ти је време прошло, а други траже и новаца млого.

ДЕВОЈКА (плаче): Ја знам да сам несрећна.

МАТИ: Ајде, немој бити луда! Тако сам и ја лудовала кад сам се прстеновала, пак после, красно задовољна.

ДЕВОЈКА: Дабом’!, кад нисте били лепи!

МАТИ: Ајд бестрага; ја нисам била лепа, него ти с том ногом!

ДЕВОЈКА (плаче): Сад ми се још подсмевајте.

МАТИ: Но, доста већ, иди те гледај за довече!

ДЕВОЈКА (устане): Да га ђаво носи и с прстеном и удајом! (Одлази.)

МАТИ: Луда девојка! Али тако свака мора мало да прозанати. Ја сам јошт горе чинила.


Јавно власништво
Овај текст је у јавном власништву у Србији, Сједињеним државама и свим осталим земљама са периодом заштите ауторских права од живота аутора плус 70 година јер је његов аутор, Јован Стерија Поповић, умро 1856, пре 164 године.